Izvor: B92, 04.Dec.2010, 13:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolnica Laza Lazarević u sitne sate

Beograd -- Prijemno odeljenje bolnice "Dr Laza Lazarević", prema rečima lekara i tehničara koji tu rade, poslednja je šansa za pacijente s najtežim psihičkim oboljenjima.

Bolnica prima na lečenje psihijatrijske pacijente svih dijagnoza, a kako izgleda rad na prijemnom odeljenju u ovoj bolnici nepoznanica je za većinu ljudi.

U specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" retko ulaze televizijske kamere. Noć može da bude mirna, ali u svakom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trenutku može da stigne pacijent kome je hitno potrebna pomoć.

"Jedina smo bolnica na teritoriji republike koja hospitalizuje na ovakav način i agresivne prijeme, agresivne hospitalizacije, agresivne pacijente psihijatrijske", kaže Goran Mladenović, glavni tehničar Odeljenja za prijem pacijenata.

Dragan Jovičić, tehničar prijemne ambulante, kaže da ovaj posao nosi sa sobom velike izazove.

"Ovde radim 11 godina, za tih 11 godina svašta sam doživeo, od brojnih ekscesa, aktiviranja kašikare, napada noževima, svašta se dešavalo, e sad šta nas drži ovde na okupu, to je veliko drugarstvo u kolektivu, znači samo to što se držimo zajedno, to nas je za sad očuvalo da budemo živi, zdravi", kaže Jovičić.

Poziv u pomoć ne bira vreme. Međutim, u ovoj bolnici lekari i tehničari nemaju vremena da se pripreme za ono što ih čeka, jer najčešće nema poziva policije i hitne pomoći.

"Dešavalo se da nas pozove Hitna pomoć, ali u vrlo retkim situacijama, ukoliko dolazi neki vrlo poseban ili komplikovan pacijent. Dešavalo se da dovode pacijente sa aerodroma, pod oružanom pratnjom, bilo je zaista svakakvih slučajeva", kaže Mladenović.

Napadi agresivnih pacijenata na lekare i tehničare nisu retkost, ali kako sami kažu - to je u prirodi posla.

"Mi na taj deo našeg posla možda ne gledamo tako kako bi neko od laika gledao i kako bi možda i trebalo gledati. Ono što nas najviše ugrožava i zabrinjava je što nije jasno definisano i jasno regulisano, a to bi trebalo možda i kroz neki Zakon o mentalnom zdravlju, koji bi uredio tu oblast prisilne hospitalizacije", kaže Mladenović.

Kada je noć mirna, dežurni lekari i tehničari okupe se u sobi za odmor. A kada odlaze sa posla, kako kažu, sve ono što preživljavaju u toku smene, ostaje iza njih.

"Kad izađemo iz ove kuće, ostavljamo sve iza sebe, kada dođemo kući nema razmišljanja o ovom poslu, inače ne znam kako bismo uspeli da ostanemo normalni", kaže Jovičić.

Do pre godinu dana, na prijemu su u jednoj smeni radili samo po jedan lekar i tehničar. Situacija se, međutim popravila, pa sada u smeni rade tri tehničara. Broj incidenata se od tada znatno smanjio.

Nastavak na B92...