Izvor: B92, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blage kazne za nasilje u porodici
Beograd -- Sudska praksa pokazuje da postoji tendencija blage kaznene politike u domenu nasilja u porodici, pokazuju istraživanja.
Takva je situacija pet godina od kada je nasilje u porodici definisano kao posebno krivično delo. Istraživanje "Krivično delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Nišu" sproveo je od januara 2006. do maja 2007. godine Autonomni ženski centar na primeru 529 sudskih predmeta. Prema navodima istraživača, to je nedopustivo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer takav vid kriminaliteta ugrožava celo društvo.
Na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja, navedeno je da su, od pregledanih i analiziranih 529 predmeta, 280 iz opštinskih javnih tužilaštava u Beogradu, 50 predmeta iz Opštinskog javnog tužilaštva u Nišu, 140 sudskih predmeta u Beogradu i 59 predmeta Opštinskog suda u Nišu.
Profesorka Pravnog fakulteta u Nišu Slobodanka Konstantinović-Vilić rekla je da su promene u tretiranju nasilja u porodici kao ozbiljnog krivičnog dela, pre svega u zakonodavnoj i sudskoj praksi, mnogo sporije nego što se očekivalo.
Istraživanje je pokazalo da su izvršioci krivičnih dela nasilje u porodici u 92 odsto slučajeva muškarci, a samo u osam odsto slučajeva žene.
"Profil nasilnika je muškarac starosti između 33 i 40 godina, bračni ili bivši bračni partner, ima dvoje dece, srednjeg je obrazovanja, zaposlen, uračunljiv, neosuđivan, ne podleže alkoholu i smatra da nije kriv, odnosno da je fizičko nasilje nad ženom disciplinovanje, a ne nasilje", rekla je ona.
S druge strane, klasični profil žrtve je žena između 41 i 56 godina, majka, srednjeg obrazovanja, a mesto izvršenja nasilja je u 95 odsto slučajeva zajednički stan ili stan žrtve.
U najvećem broju slučajeva žena ne podiže krivičnu prijavu i neće da učestvuje u krivičnom gonjenju nasilnika.
Istraživanje je pokazalo i da je u više od polovine slučajeva vršeno samo fizičko nasilje, u 40 odsto nasilje je i fizičko i psihičko, a samo u 10 odsto slučajeva ono ima psihički karakter.
Pod tim se podrazumevaju vređanja, psovanja, uznemiravanja telefonom, pretnje da će zapaliti kuću, baciti bombu, "sve pobiti".
Prema rečima Slobodanke Konstantinović-Vilić, zabrinjava činjenica da je javni tužilac 30 odsto krivičnih prijava odbacio zbog nedostatka dokaza, jer žrtva ne želi krivično gonjenje ili je odlučila da ne svedoči.
"Javni tužilac ni u jednom slučaju nije predložio višu kaznu kad su u pitanju brutalna postupanja”, kaže ona.
"Ni u jednom slučaju nije naredio ni meru udaljavanja nasilnika iz stana, niti je u bilo kom slučaju bio na javnom pretresu, što mu zakon dozvoljava", istakla je ona.
Slobodanka Konstantinović-Vilić je ukazala na važnost rada u timu i usklađivanja svih državnih specijalnih službi, kao izrade jedinstvenog protokola u cilju otklanjanja nasilja u porodici kao "vrlo opasnog oblika društvenog kriminaliteta".
Profesorka Pravnog fakulteta u Nišu Nevena Petrušić istakla je da je zabrinjavajuće što sudski postupak u slučajevima porodičnog nasilja traje "nedopustivo dugo".
Ona je navela da istražni postupak traje od tri do pet meseci, kao i da je prvostepena odluka doneta u roku od godinu dana samo u 40 odsto slučajeva.
Petrušićeva, koja je i članica Autonomnog ženskog centra, rekla je da i dalje postoji tendencija donošenja blagih kazni, a uslovna osuda čini "dominantan oblik kazne", navodeći da je to u 76 odsto slučajeva.
Oslobađajuća kazna čini tri procenta, u 20 odsto slučajeva presuđena je zatvorska kazna, dok je najkraća izrečena zatvorska kazna dva meseca, a najduža tri godine.
"Sudovi ne sagledavaju trajanje nasilja koje je često dugogodišnje, ne uzimaju u obzir patnju žrtve, postoji visoka tolerancija sudija na nasilje u porodici. To je nedopustivo jer se blagom kaznenom politikom šalje poruka da je nasilje dozvoljeno", upozorila je Petrušićeva.
.jpg)
