Izvor: RTS, 30.Avg.2017, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bašta umesto pijace, šta uzgajaju Šapčani?
Pre podne su ekonomisti, pravnici ili preduzetnici a posle radnog vremena baštovani. Grad Šabac, na inicijativu udruženja "Svetlost" i "Ekos" ustupio je hektar zemlje svima koji žele da na zajedničkoj parceli proizvode organsku hranu.
Umesto na pijacu, Joza Šetka, svakog drugog dana, dolazi u svoju baštu.
Na terasi u centru grada, osušio je seme i na parceli od pola ara zasadio povrće, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << začinsko bilje i cveće. Kompostiranjem biorazgradivog kućnog i komunalnog otpada, obezbediće i humus.
"Dolazim u baštu zbog tri stvari: radi druženja, znam da voće i povrće koje ovde posejemo to i upotrebljavamo, znamo šta sejemo – znamo šta jedemo", kaže Jiza.
Na dva kilometra od centra grada, u zajedničkoj bašti, svoje parcele obrađuje dvadesetak Šapčana. Ugovor o besplatnom korišćenju potpisali su na tri godine.
"Osnovni cilj šabačke Gradske bašte jeste da predstavlja inkluzivni, socijalni i edukativni poligon. Mogu da kažem da šabačka Gradska bašta i dalje predstavlja jedinstven koncept u Republici Srbiji koji se nalazi na javnoj površini", rekao je Darko Pavlović iz Udruženja "Svetlost"
Pre nego što je dobila parcelu, Slavica Ilić nije mnogo znala o proizvodnji voća, povrća i začinskog bilja. Učila je iz knjiga i od drugih baštovana i hobi postepeno pretvorila u posao. Za sebe i svoje sugrađane priprema sirovu biljnu hranu.
"Ono što je jako važno, što sam primetila, da baštovanstvo oplemenjuje ljude, nije reč samo o zdravom načinu ishrane, već i o tome da prisustvujemo gajenju i negovanju biljaka, od samog semena pa do ploda", kaže Slavica.
Neko je doneo ašov, neko motiku a svi zajedno dobru volju i entuzijazam. Šapčani su napravili i skladište za alat i ogradu oko parcele. Pored organskog načina proizvodnje, uslov za besplatno korišćenje Gradske bašte je i da svi učestvuju u zajedničkim akcijama.
