Izvor: Blic, 21.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aparati ne rade, ali troše struju
Većina savremenih uređaja troši struju i kada nije u funkciji. Naime, uređaji visoke tehnologije obično imaju mogućnost rada u takozvanom režimu spreman za rad (stendbaj), a u takve uređaje spadaju televizori, video rikorderi, kompjuteri, ali i noviji frižideri, šporeti i slični uređaji na kojima, na primer, postoje video displeji ili časovnici.
- Ako uređaj ne obavlja svoju funkciju za koju je namenjen, ali je uključen u struju, on je u takozvanom režimu spreman za rad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (stendbaj) i troši struju. Takođe, sva potrošnja struje koja se odnosi na neke druge funkcije kod uređaja (na primer, video displej na frižideru ili časovnik na video rikorderu ili šporetu) i potrošnja struje kada je aparat isključen tretiraju se kao stendbaj potrošnja - objasnila je za „Blic" Miomira Lazović, savetnik za obuku i obrazovanje Agencije za energetsku efikasnost.
Postoje tri radna stendbaj režima. U off modu uređaj smatramo isključenim i on troši minimalno. Na primer, laptopovi, monitori i kompjuteri. Sledeći pasivni stendbaj režim označava stanje kada su uređaji uključeni u struju, ne obavljaju svoju funkciju, ali su spremni za rad. Tipičan primer su televizori sa daljinskim upravljačem. Međutim, kada se takav televizor isključi na dugme, odnosno kada je isključena fotodioda (lampica), smatra se da televizor ne troši, bez obzira na to da li je u struji. Treći režim je aktivni stendbaj mod. To je slučaj kada je uređaj „uspavan", ali se i dalje napaja strujom i počinje normalan rad, recimo, pokretanjem neke funkcije, a ne dugmetom za napajanje. Takav režim troši najviše struje, a najčešće ćete ga sresti kod kompjutera. Takođe, video rikorder u kojem se nalazi kaseta iako se ništa ne emituje troši struju da bi se grejao i bio spreman za rad, a ovaj mod se naziva aktivni stendbaj.
- Većina uređaja nema sva tri moda. Generalno potrošnja u stendbaj režimu se ne smatra gubitkom zato što se i tada struja troši u neku korisnu svrhu, na primer, časovnik na šporetu i slično. Trend u svetu je da se pre svega poboljšanjem karakteristika uređaja ta potrošnja svede na minimum. Smatramo da je veći problem potrošnja uređaja kada su upaljeni a ne koriste se, kao što je televizor koji niko ne gleda ili kada je računar uključen, ali ga niko ne koristi - kaže Miomira Lazović i dodaje da se najviše struje u stendbaju troši u kancelarijama, jer većina uređaja ostaje na nekom naponu kada se isključi.
- Potrošnja električne energije svih kancelarijskih uređaja i aparata koje koristimo na poslu može dostići 600 kWh godišnje. Primenom mera energetske efikasnosti, tačnije promenom naših navika, ovi uređaji mogu da troše i do 40 odsto manje - kaže ona.
U Srbiji nije vršeno detaljno ispitivanje koliko se na ovaj način potroši struje, a osnovni problem je to što se ne zna ni kakve sve vrste uređaja poseduju građani.
