Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 23.Maj.2010, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A od sporta - Srbi se bave gledanjem televizije!
BEOGRAD - U Srbiji se veoma mali broj građana rekreativno bavi sportom i zato je neophodno organizovati i podržavati manifestacije koje promovišu sport i zdrav način života, ocenili su stručnjaci. Pomoćnik ministra za omladinu i sport Goran Kreclović je kazao da to ministarstvo, u cilju propagiranja zdravog načina života, podržava programe i manifestacije koje se odnose na organizaciju takmičenja rekreativnog sporta.
"U narednom periodu nastavićemo da podržavamo akcije koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << doprinose rekreativnom bavljenju sportom, ali i još više pažnje posvetiti školskom sportu, organizaciji takmičenja i edukaciji učenika, kako bi mogli da izaberu onu sportsku disciplinu koja im najviše odgovara", kazao je Kreclović.
On je upozorio da mnoga istraživanja pokazuju da veoma veliki broj dece ima neki oblik deformiteta tela, a da posebno kubure sa ravnim stopalima.
Istraživanja o stanju fizičkih sposobnosti dece, koje je sproveo Republički zavod za sport u okviru projekta "Praćenje stanja fizičkih sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta u Srbiji", pokazala su da deca školskog uzrasta nisu dovoljno fizički aktivna i da su, u odnosu na pre 14 godina, dečaci manje fizički aktivni za šest odsto, a devojčice za čak 12 odsto.
Stručnjaci upozoravaju da se redovnom fizičkom aktivnostima mogu sprečiti deformiteti kičme, ali i sanirati lakši oblici drugih vrsta poremećaja.
Govoreći o mestima za rekreaciju, Kreclović je kazao da se postojeći tereni moraju i održavati i podsetio da ministarstvo nastavlja akciju otvaranja novih takozvanih mini pič terena, kako bi oni postala mesta gde će se građani okupljati i baviti sportom.
"U pojedinim delovima Beograda postoji značajan broj sportskih terena. Veliki broj zelenih površina je namenjen za rekreativno bavljenje sportom", kazao je Kreclović i dodao da je ministarstvo kroz adaptaciju i sanaciju otvorenih terena u Košutnjaku obezbedilo veliki broj mesta za bavljenje sportom.
Direktor Republičkog zavoda za sport Jasminko Pozderac je ukazao da je bavljenje sportom bitno zbog zdravstvenog stanja nacije i ocenio da nije dobro što se građani "stihijski" bave sportom.
On je podsetio da ta ustanova nastoji da organizuje vreme za starije sugrađane, pa je tako, u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za sport i omladinu, organizovao dva termina za rekreativno plivanje i odbojku.
"Pokušavamo da uklopimo što više tih slobodnih termina za građane, jer prioritet ipak imaju sportski savezi, odnosno vrhunski sportisti", kazao je direktor Zavoda.
On je rekao da stručnjaci u Zavodu mogu da građanima ukažu na koji način je najbolje da se rekreativno bave sportom, u skladu sa godinama i zdravstvenim stanjem.
Pozderac je kazao da se tokom leta organizuju akcije za penzionere, osobe obolele od dijabetesa i one koje su imali srčani infarkt, a deo kapaciteta je namenjen osobama sa invaliditetom, i dodao da je Zavod jedan od retkih objekata u zemlji koji je potpuno prilagođen osobama sa posebnim potrebama.
Poslednje istraživanje o zdravlju stanovnika Srbije, koje je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" radio 2006. godine, pokazalo je da su među aktivnostima koje odraslo stanovništvo najčešće upražnjava - rad u kući i oko nje (60 odsto), približan broj se bavi gledanjem televizije, a 43,6 odsto svoje slobodno vreme često provodi sa decom.
Žene češće rade u kući, vreme provode sa decom i čitaju knjige, a muškarci u većem procentu rade u polju, provode vreme za kompjuterom, sa prijateljima, angažovani su u aktivnostima vezanim za dodatnu zaradu i više se bave sportom.
U slobodno vreme najaktivnije je stanovništvo uzrasta od 20 do 34 godine, a sa porastom godina smanjuje se procenat aktivnih, tako da stanovništvo sa više od 75 godina sve aktivnosti, izuzev gledanja televizije, upražnjava značajno manje od proseka.
Slobodno vreme dve trećine stanovništva provodi pretežno na takozvani sedenteran način (čitajući knjige, gledajući televiziju u sedećem položaju).
Udeo odraslog stanovništva koje vežba više od tri puta nedeljno je 25,5 odsto, što je znatno više nego 2000. godine, a najveći procenat onih koji vežbaju je u starosnim grupama do 54 godine, dok je kod starijih znatno manji.
