Izvor: B92, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
200 godina Beogradskog univerziteta
Beograd -- Velikim muzičkim događajem u Centru Sava, sinoć počelo obeležavanje 200-godišnjice od osnivanja Beogradskog univerziteta.
O ulozi i značaju univerziteta u razvoju duhovnosti i znanja govorili su rektor Univerziteta, Branko Kovačević i rektor Univerziteta umetnosti Čedomir Vasić. Posle njihovih govora nastupili su ansambl "Camerata Serbica" i orkestar profesora i najboljih studenata Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.
Kao početak rada Beogradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << univerziteta uzima se 1808. godina, kada je Dositej Obradović osnovao Veliku školu.
Trideset godina kasnije, 1838. osnovan je Licej u Kragujevcu, koji je prvo trajao dve godine, a od 1840. tri godine.
Licej je preseljen u Beograd 1841, gde je pored inicijalnog filozofskog, dobio i pravno odeljenje.
Prirodno-tehničko odeljenje osnovano je 1853. godine. 24. septembra 1863. donet je Zakon o ustrojstvu Velike škole koja je u svom sastavu imala tri fakulteta - Filozofski, Pravni i Tehnički.
Po donošenju pomenutog zakona Velika škola smeštena je u Kapetan Mišino zdanje.
Današnju zgradu Rektorata "svome otečestvu" poklonio je jedan od najbogatijih Srba tog vremena, kapetan Miša Anastasijević. Ovo zdanje i danas se smatra jednim od najlepših u Beogradu.
Početkom 1905. godine izglasan je Zakon u Univerzitetu koji je zajemčio autonomiju univerziteta i proklamovao da su "nastavnici slobodni u izlaganju svoje nauke".
Autonomija je oduzeta Zakonom o univerzitetu koji je donet 1998. godine, za vreme vladavine socijalista i radikala, ali je ubrzo vraćena, odmah posle petooktobarskih promena.
Univerzitet u Beogradu prekinuo je rad jedino od 1941. do 1945. godine zbog Drugog svetskog rata.
U godinama posle rata, pod okriljem Beogradskog univerziteta, obrazovani su i univerziteti u Novom Sadu, Nišu, Prištini, Kragujevcu i Podgorici.
Danas na univerzitetu u Beogradu radi 2.539 nastavnika, 2.411 asistenata i 2.807 pripadnika vannastavnog osoblja.
