Izvor: BKTV News, 27.Feb.2017, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oskar postaje sve više iznenađujući
Kada je mjuzikl Dejmijena Šazela „La La Land“ usvojio nagradu „Zlatni globus“ za najbolji film, i kada je nominovan u čak 14 kategorija za nagradu „Oskar“, među kojima i za one najvažnije kategorije (što su do sada u istoriji „Oskara“ uspela samo dva filma – Kameronov „Titanik“ i „Sve o Evi“), bilo je „već viđeno“ da će taj film biti i slavodobitnik dodele glavne nagrade Američke akademije >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << za film. U suštini, "La La Land" je i osvojio najviše nagrada na dodeli 89.-og „Oskara“ – i to za: za režiju, glavnu žensku ulogu, fotografiju, muziku, originalnu muzičku numeru i scenografiju.
Međutim, i ove godine se (kao i prošle godine kada je „Spotlight“ pobedio favorizovanog „The Revenant“) dogodilo da glavni favorit nije osvojio nagradu Akademije za najbolji film godine. Ove godine je „pobednik iz senke“ bio interesantan autorski film „Moonlight - Mesečina“ Berija Dženkinsa - drama o odrastanju tamnoputog gej mladića, koga je malo ko od kritičara, ali i redovnih pratilaca dešavanja u Holivudu očekivao kao velikog pobednika. Posebno zbog činjenice da „Moonlight“ nije „klasičan oskarovski“ film, već više liči na film koji bi pobedio na Sandens festivalu, ili na nekom od evropskim autorskih festivala.
Veliko iznenađenje je dodatno „začinjeno“ nedopustivim propustom organizatora – naime, Voren Biti i Fej Danavej koji su trebali da dodele nagradu za najbolji film dobili su pogrešan koverat, pa su saopštili da je dobitnik nagrade za najbolji film „La La Land“. Greška je ispravljena, ali kada su producenti „La La Land“-a već bili na bini i počeli da slave glavnu nagradu. Propust nedopustiv organizatorima jednog ovakvog spektakla.
Autorska ekipa filma „Moonlight“ može biti veoma zadovoljna – ovaj dobar „mali, autorski“ film (sa više nego skromnim budžetom za holivudske prilike od samo 5 miliona dolara) osvojio je ukupno 3 „Oskara“ – pored nagrade za najbolji film, Maheršala Ali osvojio je i nagradu za najbolju sporednu mušku ulogu (kao prvi musliman koji je dobio tu nagradu), kao i nagradu za adaptirani scenario. Kejsi Aflek je opravdao ulogu favorita, i osvojio „Oskara“ za najbolju glavnu mušku ulogu, i potvrdio da je zaista odigrao najupečatljiviju rolu u jednom takođe snažnom autorskom, ali ne visokobudžetnom filmu kao što je „Manchester by the Sea“. Ema Stoun je, po mnogima zasluženo, u veoma oštroj konkurenciji Izabel Iper, Meril Strip i Natali Portman osvojila „Oskara“ za glavnu žensku ulogu, dok je Vajola Dejvis samo potvrdila dominaciju nagradom za epizodnu ulogu u rediteljskom ostvarenju Denzela Vošingtona „Fences“ (inače, ona je četvrta žena u istoriji koja je za istu ulogu dobila i pozorišnu nagradu „Toni“, s obzirom da su ona i Vošingtonu istu predstavu odigrali više od 100 puta na Brodveju, pre nego što ju je poznati glumac ekranizovao).
Nagradu za najbolji strani film dobio je "The Salesman“ iranskog reditelja Asgara Farhadija, koji nije želeo da doputuje na dodelu nagrada u Los Anđeles, u znak protesta zbog Trampove zabrane ulaska u SAD državljanima šest muslimanskih zemalja, koja je pogađala i njega. On nije hteo da doputuje na dodelu nagrada, iako je bio jedan od favorita, i pored toga što su sudovi u SAD-u suspendovali ovu uredbu novog američkog predsednika. Farhadija je u svom obraćanju preko Skajpa upozorio na ovakve postupke koji ograničavaju demokratiju i ljudska prava.
Holivud je i tokom ove dodele „Oskara“ pokazao koliki je protivnik aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa i njegove politike, iako je to ipak bilo manje vidljivo nego što se očekivalo. Voditelj spektakla, komičar Džimi Kimel samo je nekoliko puta sarkastično govorio o Trampu, posebno kada je pomenuo da se dodela „Oskara“ prati preko tv ekrana u 225 zemalja koje „sada mrze SAD“, ili kada se zahvalio Trampu što je „Oskar“ prošle godine bio smatran rasističkim (jer među nagrađenima nije bilo afroamerikanaca), a ove godine to nije, zahvaljujući upravo novom američkog predsedniku.
Stiče se, takođe utisak da se ove godine vodilo računa i o „političkoj korektnosti“ prilikom dodeljivanja nagrada i nominacija, kako bi se ponovo izbegle optužbe da „Oskar“ ne poštuje rasnu ravnopravnost. Sa druge strane, treba istaći da su dobitnici nagrada, bez obzira na boju kože i na različite ukuse, umetnici koji su ostvarili veoma značajna filmska i umetnička ostvarenja.
Ove godine treba istaći Dejmijena Šazela, reditelja filma „La La Land“ koji je sa svoje 32 godine postao najmlađi reditelj koji je osvojio „Oskara“ za režiju. Treba takođe naglasiti i činjenicu da je Šazel svojim filmom pokušao da oživi pomalo zaboravljeni filmski žanr – mjuzikl, i to na moderan način prihvatljiv današnjem Holivudu. Setimo se da je poslednji put mjuzikl dobio Oskara 2002. godine – i to „Čikago“. U svakom slučaju, autorski pristup Šazela je vredan hvale.
Sa druge strane, svedoci smo da holivudska filmska produkcija ima sve manje originalnih autorskih ideja, a da se filmska produkcija „fabrike snova“ sve više pretvara u mašinu „za pravljenje para“, kroz besomučnu eksploataciju više ili manje uspešnih franšiza, popularnih stripova i tehnički savršenih akcionih filmova. Kakav-takav priliv autorskih ideja možemo videti najviše u produkciji dugometražnih animiranih filmova.
Ipak, pozitivna je činjenica da Američka akademija za filmsku umetnost poslednjih godina prilikom dodele nagrada „Oskar“ ipak vodi računa o autorskom filmu, na svojevrstan način braneći njegovu poziciju u odnosu na visokobudžetne komercijalne filmove.
Na kraju se stiče utisak da se i filmska industrija mora prilagođavati novim okolnostima, kao i globalni finansijski i politički sistem. Istina bez Brexita ili Donalda Trampa.
