Izvor: Story, 20.Mar.2016, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ketrin Hapbern: Prva dama američkog filma
Žena čelične volje i klasične lepote, Ketrin Hepbern, jedina je glumica koja je dobila čak četiri Oskara za najbolju žensku ulogu, a još osam puta bila je nominovana za istu nagradu. Tokom čitave karijere prkosila je ustaljenim normama ponašanja, a život su jo
Foto: Profimedia
Glumica Ketrin Hepbern rođena je 12. maja 1907. godine u Hartfordu, u imućnoj i uglednoj porodici. Otac joj >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << je bio doktor Tomas Norval Hepbern, uspešni urolog iz Virdžinije, a majka Ketrin Marta Hoton borac za ljudska prava. Pored starijeg brata Toma, za koga je bila izuzetno vezana, imala je braću Ričarda i Roberta, kao i sestre Marion i Peg. Njen otac podržavao je ideju da se objave informacije o opasnostima koje prete od polnih bolesti, u vreme kad se o tome nije govorilo, a zajedno sa suprugom hrabrio je svoju decu da izraze lično mišljenje o svim pitanjima, uključujući i seks. Oboje su oduvek insistirali na tome da njihova deca budu sportisti pa su ih upisivali na plivanje, jahanje, golf i tenis. Kao mala, Ketrin je uvek bila uspešnija od svoje braće i sestara, bilo da je reč o sportu ili školi.
- Mnogi su nas prezirali jer smo o svemu otvoreno razgovarali, ali uživali smo u tome – rekla je Hepbernova o svojoj smeloj i liberalnoj porodici. Ipak, njihova sreća nije dugo potrajala. Naime, u aprilu 1921. godine, Ketrin je pronašla starijeg brata Toma, koga je smatrala svojim idolom, obešenog na potkrovlju. Njena porodica poricala je da je u pitanju samoubistvo i tvrdila da je bio srećan dečak. Insistirali su na tome da je reč o eksperimentu koji je krenuo naopako. Ketrin je bila duboko pogođena njegovom smrću i pala je u depresiju. Nije se družila sa vršnjacima, a mnogo godina kasnije, slavila je Tomov rođendan kao svoj.
BUNTOVNICA KOJA JE KRŠILA PRAVILA
Školovala se na koledžu Kingsvud-Oksford pre nego što je otišla na Birn Mor, gde se pričalo kako je izbačena zbog pušenja i kršenja pravila.
- Ako prihvatiš sva pravila, propustićeš zabavu – često je govorila glumica koja nikada nije volela nametnute autoritete, a prosečnost i površnost prezirala je u svemu. Završila je istoriju i filozofiju 1928, a iste godine započela je glumačku karijeru nastupajući najpre u lokalnim pozorištima, a zatim i na Brodveju.
Na poslednjoj godini koledža, upoznala je mladog producenta koji ju je angažovao za nekoliko manjih rola. Njena prva glavna uloga bila je katastrofalna, zakasnila je na predstavu, a onda zaboravila replike i govorila nerazumljivo. Dobila je otkaz, ali nastavila je da radi u manjim pozorištima kao zamena za druge glumice. Ubrzo, o njoj je počelo da se priča u Holivudu. Skaut Liland Hajvard, s kojim se posle upustila u vezu, bio je impresioniran njenom glumom, pa ju je zamolio da dođe na probu za sledeći projekat. U svom stilu, zahtevala je platu od 1.500 dolara nedeljno za film (u to vreme zarađivala je između 80 i 100 dolara nedeljno), a posle probe angažovana je za traženi honorar.
KETRIN OD AROGANCIJE
Njeno nekonformističko, antiholivudsko ponašanje izvan filma, koje ju je učinilo jednom od najomiljenijih filmskih zvezda i ikonom feminizma, nije odgovaralo šefovima studija koji su se bojali da Ketrin nikad neće postati superzvezda. Iako je bila tvrdoglava, njena radna etika i talenat bili su neporecivi, a 1933. godine osvojila je svog prvog Oskara za najbolju glumicu u filmu Jutarnja slava. Ipak, neke njene osobine počele su da ljute publiku. Iskrena intelektualka oštrog jezika, prkosila je stereotipima o platinastim seks bombama. Za razliku od diva njenog vremena, Hepbernova je umesto glamuroznih haljina i naglašenih dekoltea radije birala cigaret pantalone i ležerne košulje, a šminku nikada nije stavljala na lice.
- Svaki put kad čujem muškarca kako govori da su mu draže žene koje nose suknje, ja mu kažem: Probaj ti, pa mi kaži kako je – jedna je od njenih čuvenih izjava. Redovno je odbijala intervjue, a kada je govorila u medijima, pričala je laži i tako zabavljala samu sebe. Na pitanje jednog novinara da li je u braku sa prvim suprugom, Hepbernova je odgovorila: Ne sećam se. Nakon toga, drugi novinar zamolio ju je da se izjasni da li imaju dece, a ona je rekla: Dvoje bele i troje crne. Nije davala ni autograme jer je to smatrala nasrtajem na privatnost. Takva sklonost donela joj je nadimak Ketrin od arogancije, a publika joj se brzo osvetila jer je sve manje gledala njene filmove.
INTRIGANTAN LJUBAVNI ŽIVOT
Prvi put se zaljubila u neukrotivog pesnika i alkoholičara Felpsa Pantnama koji je bio trinaest godina stariji od nje, a uz to i oženjen. Kako se pričalo po Holivudu, kasnije ga je zatekla u krevetu sa drugim muškarcem. Njeno rame za plakanje bio je poznanik sa fakulteta Ladlou Smit, za kojeg se ubrzo i udala, ne iz ljubavi već zato što je u njemu pronašla zaštitu. Ubrzo su i novine počele da pišu o njihovoj vezi, a najviše su joj zamerali to što ne živi sa mužem, već sa prijateljicom Lorom Harding. Ketrin i Ladlou razveli su se u Meksiku 1934. godine, a on se ponovo oženio posle samo nekoliko dana. Iako je njihov brak bio promašaj, Ketrin je često isticala da mu je zahvalna na finansijskoj i moralnoj podršci koju je dobijala od njega u ranim danima karijere. Nakon početnih uspeha, usledio je ozbiljan pad, tokom kojeg je dospela na crnu listu i označena kao otrov za blagajne.
Na vrh se vratila Filadelfijskom pričom (1940) u kojoj je igrala sa velikim zvezdama Džejmsom Stjuartom i Kerijem Grantom. Naredni film Žena godine (1942) povezaće je sa Spenserom Trejsijem na poslovnom i privatnom planu. Kada su se upoznali, Ketrin je nosila visoke potpetice koje su dodale nekoliko centimetara njenoj vitkoj pojavi i tada je rekla: Bojim se da sam previsoka za vas, gospodine Trejsi. Na ovom snimanju počela je jedna od najpoznatijih filmskih romansi, koja je istovremeno i sablažnjavala moraliste, jer je Trejsi, kao ubeđeni katolik, odbijao da se razvede od supruge.
Zajedno su snimili devet filmova, među kojima su ostvarenja Žena godine, Bez ljubavi, More trave, Adamovo rebro, Pet i Majk, od kojih je najpoznatiji njihov poslednji Pogodi ko dolazi na večeru (1967), za koji je dobila drugog Oskara. Hepbernova je 27 godina bila ljubavnica Spensera Trejsija, a oboje su skrivali svoju vezu od javnosti koristeći zadnje ulaze studija ili hotela i vešto izbegavali novinare. Hepbernova i Trejsi ostali su zajedno sve do kraja njegovog života. Posle filma Dugo putovanje u noć, uzela je pet godina pauze da bi se brinula o njemu. Iz poštovanja prema Trejsijevoj porodici, nije prisustvovala sahrani iako je bila ljubav njegovog života.
- Ja sam u perfektnoj vezi sa muškarcem među muškarcima. On je moja stena i zaštita. Nikada nisam zažalila što sam s njim – rekla je jednom o romansi sa Trejsijem.
ŽIVOT NA AUKCIJI
Nije imala decu, jer je mislila da neće biti dobar roditelj.
- Uloga domaćice i majke predstavlja najveći i najteži posao na svetu, ali ako te to ne interesuje, nemoj da se upuštaš u tako nešto. Ja bih bila loša majka i zato nikada nisam želela da imam decu – bila je iskrena glumica koja je poslednjih godina života imala brojne zdravstvene probleme, većinom povezane s Parkinsonovom bolešću. Jedna od najvećih holivudskih zvezda umrla je tiho i povučeno, okružena najmilijima, 29. juna 2000. u porodičnoj kući Hepbernovih u Old Sajbruku, u 96. godini. U njenu čast, na jedan sat prigušena su svetla na Brodveju, a prema sopstvenoj želji, sve što je posedovala, 2004. godine stavljeno je na aukciju u Njujorku.
Brižno je sakupljala sve što je imalo veze s njenom karijerom u Holivudu, tu je bila i bista Spensera Trejsija koju je sama napravila, kao i ulja na platnu koja je lično uradila. Aukcijom je sakupljeno nekoliko miliona dolara, koje je Hepbernova testamentom ostavila porodici i bliskim prijateljima. Poznato je da je napisala autobiografiju koja je objavljena 1991. godine pod nazivom Me: Stories of My Life, a na ovaj korak odlučila se jer nije želela da posle njene smrti bude bilo kakvih spekulacija o životu koji je vodila. Ipak, kada je Skot Berg, dobitnik Pulicerove nagrade, jednom prilikom došao da je poseti u malom mestu u kom je povučeno živela, Hepbernova je priznala da nije ispričala sve što je želela i kako bi volela da on napiše njenu biografiju u vidu memoara.
Poslednju rečenicu njene biografije, Skot Berg zapisao je 29. juna – onoga dana kada je slavna glumica umrla. Samo dve nedelje kasnije, na policama knjižara širom Amerike našla se knjiga od 370 strana u kojoj je ova glumica opisala svoj život. Hepbernova je obavezala Berga da biografija ne sme dospeti u javnost pre njene smrti.
Posebno je zanimljiv segment knjige u kom opisuje susret sa Hauardom Hjuzom, s kojim je jedan period bila u ljubavnoj vezi. Njih dvoje 1936. godine upoznao je glumac Keri Grant. Jednom prilikom, samo da bi zadivio Ketrin, Hjuz je spustio avion na golf teren kako bi stigao da završi igru s njom. Iako je on očajnički želeo da se njome oženi, Ketrin je to kategorički odbila jer je u to vreme mislila samo na sebe i svoju karijeru. Naravno, dugogodišnja veza sa glumcem Spenserom Trejsijem čini okosnicu njene biografije.
Dok opisuje ovu ljubav, glumica kaže da se osećala kao da ju je neko udario maljem po glavi. Lepa, nezavisna, impulsivna i neretko drska, Hepbernova je bila opsednuta čuvanjem svoje privatnosti. Ostajući dosledna sebi, pred kraj života, legendarna dama poručila je da jedva čeka smrt, jer tada neće biti intervjua.
Piše: Milica Prelević
.jpg)
