Izvor: VOA, 25.Nov.2017, 20:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Holivud se bavi rasnim tenzijama

Rasna nejednakost u posleratnoj Americi i aktivizam za građanska prava preovlađuju kao teme u Holivudu ove sezone. Hrabra kinematografija i glumci sa holivudske A liste omogućavaju rediteljima poput Ketrin Bigelou, Džordža Klunija i Dena Gilroja da prosvetle publiku kada je reč o istoriji rasne nepravde u Americi, ali ujedno i započnu razgovor o rasnim tenzijama, koje su prisutne i danas. Drama „Detroit“, koju je režirala dobitnica Oskara Ketrin Bigelou, zasnovana je na nemirima 1967. godine, koji su potpuno pocepali istoimeni američki grad.   “Ti nemiri, to je bio bes koji se povećavao i onda je kulminirao 1967.” Veliki američki gradovi kao što je Detroit, postali su mesta na kojima su se nezadovoljni Afroamerikanci borili za svoja prava, suočavajući se sa nezaposlenošću i rasnom diskriminacijom u važnim oblastima, kao što su stanovanje i obrazovanje. Bigelou se usredsređuje na niz događaja jedne noći, za vreme nemira, koji su doveli do brutalnog ponašanja policije prema grupi nedužnih Afroamerikanaca.   Policajci su pokušali da okrive čuvara afroameričkog porekla, koji je prisustvovao događajima i hotelu i pokušao da interveniše kako bi smirio situaciju. Džon Bojega tumači istinitu ličnost, čuvara Melvina Dismjuksa. “Bio je tihi anđeo čuvar tim momcima koji su bili tamo”. U filmu „Detroit“ kombinuje se „cinema verite“ pristup sa napetom dramom. Ubacivanjem arhivskih snimaka u dramatične sekvence, film potpuno uranja publiku u nemire, koji predstavljaju ključni momenat u sistemskoj rasnoj nepravdi i represiji u Americi. “Nadam se da bi film možda mogao da podstakne veći razgovor”, kaže rediteljka Ketrin Bigelou.   Iz crnačkih krajeva, selimo se u pregrađe u kojem žive belci 1950-ih, gde je reditelj Džordž Kluni smestio svoju mračnu satiru “Suburbicon”. Kao i Ketrin Bigelou, Kluni koristi rasne tenzije iz stvarnog života kao kontrapunkt svojoj priči o misterioznim ubistvima u poptuno belačkom predgrađu u Pensilvaniji, pod nazivom Levitaun.  Korumpirani činovnik, kojeg tumači Met Dejmon, uspeva da sakrije svoja ubistva dok lokalna zajednica usmerava svoju pažnju i ogorčenje na Majerse, prvu afroameričku porodicu koja se doselila u Levitaun. Džordž Kluni ističe da u vreme snimanja filma predsednik Donald Tramp još nije bio izabaran na taj položaj, a nisu se dogodili ni incidenti u Šarlotsvilu, povezani sa rasnom netolerancijom. “Bilo je to u sred kampanje i izgledalo je da je zabavno razgoivarati o tome i podsetiti ljude da to nisu nove teme", kaže reditelj Džordž Kluni. U filmu „Roman J. Israel Esq.“, reditelj Den Gilroj je napravio dramu, čija je meta institucionalizovani rasizam u okvirfu korumpiranog pravosudnog sistema. Priča se dešava u današnjem Los Anđelesu i prati Romana, društveno neprilagođenog advokata.  Roman, koga igra dobitnik Oskara Denzel Vašington, suočava se sa preoprterećenim pravosudnim sistemom, koji neproporcionalno utiče na Afroamerikance. Reditelj Den Gilroj tvrdi da ta priča, kao i lik Romana, podsećaju na politički aktivizam 1960-ih i 1970-ih.   “Priča me je zainteresovala na jednom veoma saveremenom nivou. Postoje stvari koje se trenutno dešavaju legalno, ustavno, na nacionalnom i međunarodnom nivou, zbog koje je priča dospela u fokus". Uprkos svojim različitim metodologijama, sva tri filma se bave rasnim tenzijama, ali i mogućnostima za rasno pomirenje i toleranciju. 

Nastavak na VOA...