Izvor: Novine novosadske, 22.Sep.2012, 23:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nelojalna konkurencija “guši“ taksiste

Taksimetar kao mera socijalnog mira
Biti taksista, nekad je, kao i mnoga druga zanimanja, bio posao vredan poštovanja. Međutim, nakon što je sistem maltene sve žrtve neuspešnih privatizacija i uspešnih likvidacija preduzeća koje poseduju vozačku dozvolu smestio za volan, pojavili su se, (gledaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske << čuda!), problemi. Tek, prosečni taksista danas provede “12+” sati u vožnji kako bi, teškom mukom, pokrio troškove goriva, rentiranja ili servisiranja automobila, a ako koji dinar nakon poludnevnog mučenja i pretekne, veoma brzo se „preseli“ na uplatnice za namirivanje gradskih i republičkih taksi.
Vlasti, makar do sada, nisu imale višak razumevanja za ovu „problematiku“, pa su taksisti koji nisu uspeli da pokriju sve harače u celosti, neretko targetirani i označeni kao neradnici i prestupnici, koji se, eto, maltene kupaju u kešu, ali odbijaju da “odvoje siću od golemog pazara” i pokriju ono što njima pripada. Samim taksistima, međutim, od loših uslova rada, visokih nameta i cena koje omogućavaju pokrivanje (možda) polovine troškova, smeta pravni i birokratski haos koji traje već dugo u ovom sektoru.
Kako za Novine novosadske kaže Miodrag Stošić, jedan od najstarijih novosadskih taksista, ovakva situacija je neodrživa i može voditi ka totalnom kolapsu, a osim taksi udruženja, “ispašta” i Gradsko saobraćajno preduzeće. – Poseban problem predstavljaju linijski taksisti, koji su kategorija zabranjena zakonom, ali  inspekcija i druga nadležna tela žmure na ovu pojavu, dok nas legalne proveravaju za svaku sitnicu, ne bi li našli nešto što ne štima i naplatili nam kaznu. S druge strane, oni nesmetano rade, uz “tihi blagoslov”, pa na taj način ne otimaju samo posao nama, već oštećuju i GSP – kaže Stošić za naš list i ističe da su „linijci“ prisutni na pravcu Veternik-Futog-Begeč, ali i ka Temerinu, Bačkoj Palanci, Zrenjaninu, Bačkom Jarku, Kisaču, Kaću…

– Po taksimetru, te vožnje izađu između 600 i 2.000 dinara, zavisno od destinacije. Oni, međutim, ponavljam, mimo slova zakona, voze po ceni karte, bez ijednog dokumenta, bez plaćenih taksi, često i bez registrovanog preduzeća, a i putnici koji idu autobusom rađe će uživati u komforu automobila nego u gužvi GSP-a, imajući u vidu da je cena ista – dodaje Stošić.
Novi Sad – grad u kojem su „divljaci“ privilegovani?
Ovo pitanje postavlja Miodrag Grandić, direktor Crvenog taksija, koji konstatuje da je “nizom propusta i loših odluka, Novi Sad postao jedan od retkih gradova gde su nelegalni taksisti potpuno privilegovani u odnosu na legalne”, odnosno gde se u praksi “nagrađuju oni koji se oglušuju o zakon, a samim tim kažnjavaju oni koji se trude da ispoštuju pravila igre”.
– Gledajući kako vozači, koji ionako voze ispod svake cene, gube novce, živce i mušterije zbog onih koji nemaju nijedan papir, voze protiv gradskih i državnih odredbi, ne plaćaju nikome ništa i ne ispunjavaju nijedan kriterijum, utisak je da je poruka vlasti: „ne poštujte zakon, dobro ćete proći“. Čovek sam koji poštuje pravila i koji veruje da stvari moraju da funkcionišu samo u uređenom sistemu, pa tako funkcioniše i udruženje, ispunjavamo i najsitniji zahtev ili propis. Ako me pitate da li sam zadovoljan što zbog toga bivamo kažnjeni i, nije gruba reč, poniženi, onda je odgovor izlišan – ističe Grandić za Novine novosadske.
Vlasti se menjaju, problemi ostaju
Posebnu dimenziju ovoj priči daje činjenica da su se prethodna tri meseca „nad glavama“ taksista promenila čak tri čoveka zadužena za gradski saobraćaj – prvo je dužnosti razrešen Siniša Bubnjević (LSV), da bi potom kratko vreme dužnost gradskog ministra za saobraćaj obavljao Rade Bajić (SPS), a nakon smene vlasti ta pozicija poverena je njegovom partijskom kolegi Nemanji Vukčeviću. Ipak, o odnosu onih koji imaju glavnu reč o ovom problemu, najbolje svedoči izjava Đorđa Bašića, načelnika saobraćajne inspekcije, nakon pitanja naše redakcije o linijskim i nelegalnim taksijima.
Taj problem je gotovo iskorenjen, a oni se na ulici pojavljuju isključivo u vreme kada dolazi do smena naših radnika na terenu, u tom kratkom vakuumu tokom primopredaje smena – rekao je Bašić.

Negde pred kraj mandata, Siniša Bubnjević, sad već bivši-bivši član Gradskog veća za saobraćaj, približio je svoju retoriku onoj koju zastupaju predstavnici taksista, pa je između ostalog konstatovao i da su vozači koji mušterije varaju koristeći table ugašenih udruženja (Lav, Super, Student) „kriminalci“ i da „je potrebno da odgovaraju i prekršajno i krivično, ali je to pitanje za saobraćajnu inspekciju“.
Tomislav Lovreković
foto: Aleksandar Kamasi
Razjedinjeni traže isto
Kad već spomenusmo predstavnike taksista, istini na volju, ovoj branši, pored razumevanje gradskih čelnika, nedostaje i solidarnosti – trenutno funkcionišu dva sindikata, SITANS i Sindikat taksista pri Nezavisnosti, ali su oba pokreta više vremena potrošila pokušavajući da diskredituju jedni druge, nego da rešavaju opipljive probleme na terenu. Bez pravog „megafona“ samih vozača, pokušaje pregovora sa Gradskom kućom vode gazde i direktori udruženja, ali je praksa pokazala da i među njima ima viška sujete, neraščišćenih računa i sukoba iz prošlosti, a prećutni je utisak da neki od njih pokušaje napretka uporno i konstantno miniraju, jer ni sami ne ispunjavaju potrebne uslove i propisane odredbe.

Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na Novine novosadske...