Izvor: B92, 16.Jan.2011, 02:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinar ne vredi ni za jednu žvaku

Beograd -- Šta sve možeš da kupiš za jedan dinar? Deset litara benzina ili sat razgovora mobilnim telefonom, dva kilograma banana, hamburger i pomfrit ili deset sendviča.

A može i kafa za poneti u čuvenom lancu kafeterija. Račun za svaku od ovih kupovina bio bi svega jedan, ali ne srpski, već - kuvajtski dinar.

Sa najjačom valutom na svetu naš novac, nažalost, deli samo ime. Nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kovanica sa dvoglavim orlom takmac ni većini drugih moneta širom planete.

Sa dinarom u džepu, nažalost, ostaćete i gladni i žedni. Samo za jednu žvaku potrebno je dodati mu četvoricu „braće". Na naše iznenađenje, postoje stvari koje koštaju samo dinar, ali je pitanje koliko čovek od njih ima koristi.

Dinaru nije samo kuvajtska valuta imenjak. Isto se zove i moneta u Libiji, Iraku, Tunisu, Bahreinu, Jordanu... A poslednje dve zauzimaju visoka mesta na tabeli najjačih valuta na svetu. Tako će jedan bahreinski dinar platiti pristojnu večeru u dobrom restoranu u ovoj zalivskoj zemlji. U Tripoliju za dinar autobus vozi do predgrađa. Dovoljan je za pet litara benzina, deset litara flaširane vode ili dve vekne hleba. Toliko košta četiri kilograma soli ili nepun litar mleka, pa i 250 grama piletine.

Najmanja kovanica može da odškrine vrata sreće. Ali, ne ako ga nađete na ulici, već samo uz dalja ulaganja. Loto listić košta svega dinar, ali kombinacija koja pretenduje da bude dobitna - 40 dinara.

Druga je priča u radnjama građevinskog materijala. Tamo se dinar, verovali ili ne, ponekad oseća kao pravi gospodin! Niko ga ne gazi, ne zaboravlja, niti prepušta prodavcima. "Za dinar nudimo jednu navrtku (malu), ili šraf 'tridesetpeticu'. Podloška košta 0,71 dinar, a rigips vijak 0,60. Možete da pazarite i pop-nitnu, za okruglo jedan dinar", kažu nam u jednoj ovakvoj prodavnici u Beogradu.

Verovatno ga niko ne kupuje u toj količini, ali jedan dinarčić doneće 100 grama cementa ili 150 grama kreča.

Dinar još ima neku vrednost i kada odvrnete slavinu. Toliko košta tačno 22,2 litra vode beogradskog vodovoda. Ista cena je i za dva kilograma komunalnog otpada smeštena na neku od gradskih deponija.

Na prvi pogled dinar je dovoljan za novi mobilni telefon. Istina stvarna cena se plaća mesecima, pa i godinama, kasnije.

"Formalno jačina valute ne znači ništa, jer kada je država uvodi, ona sama bira reper po kome utvrđuje njenu vrednost. S druge strane, faktički znači, jer valute uvek kreću od velike vrednosti, i ako su jake ostanu na toj vrednosti, a u suprotnom slabe", objašnjava ekonomista Goran Nikolić.

On dodaje da smo, "kada je u 19. veku formirana Monetarna unija, dinar vezali za francuski franak - jedan za jedan. Kasnije smo ga vezivali za dolar, pa za nemačku marku. Današnji dinar je uveden 2. januara 1994. godine. To je Avramov 'super dinar' koji je vezan za nemačku marku. On danas vredi pedesetak puta manje, znači svega oko dva odsto nekadašnje vrednosti".

Evropljani možda kukaju i slute slom, ali evropska valuta ima i te kakvu kupovnu moć. Pred Nemcima je neverovatno raznovrstan i dugačak spisak namirnica i proizvoda koji mogu da se pazare za jedan evro. Toliko košta četiri kilograma pšeničnog brašna, kilogram šećera, kilogram hleba, 4,5 litara soka ili koka-kole. Za evro se kupuje kilogram mandarina, ili jabuka, ili dva kilograma krompira. To je dovoljno za četkicu za zube ili češalj, upaljač ili džepni nož.

Stručna javnost u Srbiji podeljena je oko eventualnog uvođenja evra. Nikolić smatra da evro ne može da se uvede, a hipotetički postoje dve mogućnosti - fiksni kurs ili uvođenje valutnog odnosa.

Nikolić navodi da "jaka valuta ima jak psihološki uticaj. Kada je uvođen Avramov dinar, razmišljalo se da 100 dinara vredi jednu marku, ali se baš zbog tog psihološkog efekta izabrao odnos jedan dinar za jednu marku".

"Ali, jaka valuta ima i mane. To vidimo na primeru Crne Gore. Uvođenjem evra cene su zaokružene na evro, porasle su. To se desilo i u Nemačkoj sa uvođenjem evra, ali za njihov standard to nije veliko povećanje. Za Crnu Goru, pa i Srbiju, to bi bilo značajno poskupljenje", dodaje on.

Da je dinar „potonuo" pokazuje i činjenica da su njegovi delovi, pare, povučeni iz upotrebe. Susedna kuna i dalje se drži, pa i lipe važe za potkusurivanje. Jedna kuna je dovoljna za „dabl gam" žvaku, a stara dobra „čunga lunga" (sa sličicom) košta 69 lipa.

Na akcijskoj ponudi hiper marketa kuna je dovoljna i za 150 grama druge kategorije banana i isto toliko grejpfruta istog kvaliteta. Uoči Nove godine, dečji „veštičji šešir" koštao je ravno kunu.

Nastavak na B92...

S media: Od dinara nema ni za žvaku