Izvor: Vesti-online.com, 11.Dec.2012, 09:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Profesori kao državni neprijatelji

Braneći ime srpskog jezika u Crnoj Gori, 26 nastavnika i profesora iz četiri nikšićke srednje škole i jedan njihov kolega iz Herceg Novog ostali su pre osam godina bez posla.

Profesori kod patrijarha Pavla  

Po nalogu tadašnjeg ministra prosvete Slobodana Backovića, dobili su otkaz jer su odbili da izvode "nastavu na maternjem jeziku", pošto je odlukom crnogorskih vlasti srpski jezik tada izbrisan iz nastavnih predmeta. Birajući između hleba i jezika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << odabrali su jezik, našli su se na ulici i proglašeni državnim neprijateljima.

 

Po prijavi ministra, saslušavani su u policijskoj stanici zbog navodne zavere protiv države i podrivanja ustavnog poretka! Bio im je zabranjen i ulazak u školska dvorišta. Njihova golgota traje do danas i dalje su bez posla.

 

Raspeće srpskog jezika: Veselin Matović

Profesor Svetozar Ćirković jedan je od retkih koji je našao posao, ali u Albaniji.

- Otkaze smo dobili na pravdi boga, braneći Ustav Crne Gore i zakone, kao i svoja osnovna i profesionalna prava, želeći da radimo posao za koji samo jedino kvalifikovani.

 

- Niko od njih ne može da voli Crnu Goru više od mene, to je ljubav bez interesa, za razliku od onih koji nas proglašavaju neprijateljima, a vole svoju zemlju samo zato što su u njoj na neljudski i neustavan način stekli bogatstvo. To je demokratija novopečenih Crnogoraca - izjavio je Ćirković.

 

Pomoć iz Toronta

Jedan od retkih koji je pomogao otpuštenim nikšićkim profesorima bio je Bjelopoljac Mladen Stojanović, koji je sa zemljacima u Torontu prikupio 3.400 evra za njih.

- Pored mene na humanitarnom koncertu koji je u Torontu organizovao pesnik Branko Radović uz gusle je pevalo još 10 mojih kolega. Sa svojim prijateljima stao sam u zaštitu ovih čestitih ljudi. Za sve njih i nas srpski jezik je svetinja.

Otpušteni profesori godinama su vodili bitke sa pravosudnim sistemom Crne Gore, svaku su izgubili, a poslednja nada im je bio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je krajem 2011. odbio njihovu žalbu.

Miomir Beli Kovačević, profesor istorije koji je ostao bez posla, tvrdi da im je sudila politika, a ne pravo. Jedan od onih koji ni po koju cenu nije pristao na prekrajanje i preimenovanja jezika je i nikšićki profesor Veselin Matović, koji ni do danas nije našao zaposlenje.

- Da sam pre osam godina ubio čoveka već bih ga odrobijao. I ja, i moja supruga, koja je takođe dobila otkaz i svi naši istomišljenici i dalje smo pod velikom hipotekom. Ja sam dve godine na divlje radio u jednoj špediciji na graničnom prelazu, ali je propala firma - priča Matović, koji je sa kolegama pokrenuo časopis "Raspeće jezika srpskog".

Veselin Matović ističe da je od početka bio svestan da nije reč o preimenovanju jezika, već je odmah shvatio da se priprema novi nastavni program, što se i potvrdilo. Iz nastavnog programa izbačeno je više od 40 poznatih srpskih pisaca, od svetog Save do Desanke Maksimović.

- Napravio sam analizu tih udžbenika i tako je nastala moja knjiga "Noć dugih makaza", jer je u Crnoj Gori napravljen klasični genocid nad srpskim kulturnim i duhovnim nasleđem - zaključuje Matović.

Nastavak na Vesti-online.com...