Izvor: Vesti-online.com, 08.Sep.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Političari kriju da je Srbija bankrotirala

Srbija nema vremena za čekanje, ona je finansijski bankrotirala a jedini izlaz i spas za državu mogu da ponude uspešni poslovni ljudi iz dijaspore. Ovaj dramatični apel upućuje Ratko Milićević, poznati i uspešni srpski biznismen iz Kanbere, koji je prethodnih godina i pored konkretnih predloga za investiranje u Srbiju, kod tadašnjih vlasti redovno nailazio na zatvorena vrata.

 

Vlasnik građevinske firme Rovera iz Kanbere, nedavno je ponovo boravio u otadžbini >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i po ko zna koji put bio u kontaktu sa zemljacima koji, kako kaže, jedva sastavljaju kraj s krajem. Vratio se potišten zbog još goreg ekonomskog stanja u Srbiji, ali sa još većim motivima i željom da se nešto uradi za oporavak Srbije.

 

- U Srbiju odlazim svake godine, ovog puta zatičem još gore stanje nego pre godinu dana. Po mom mišljenju, bivša vlada napravila je dodatnu štetu u ionako posrnuloj privredi Srbije. Nije da tamo ništa ne funkcioniše, ali se malo proizvodi. Neki ljudi žive i sa samo 12.000 do 15.000 dinara od penzije (126 do 160 dolara mesečno) ili sa 20.000 dinara od mesečne plate, što je ispod svakog minimuma u poređenju sa nama koji živimo i radimo u Australiji - kaže Ratko Milićević.

 

Kako nisam kupio "NIN"

 

Na ličnom iskustvu, srpski biznismen iz Kanbere uverio se koliko je velika sprega politike i političkih stranaka u gotovo svim oblastima društva u Srbiji. Tako je, recimo, bio osujećen njegov pokušaj da učestvuje u privatizaciji "Nina".

- Želeo sam da otkupim tendersku dokumentaciju "Nina" i čim se to u vlasti doznalo, osujećeno je. Tvrdili su mi da se radnici protive privatizaciji, zbog čega je navodno proces zaustavljen. Međutim, ispostavilo se da to nije bilo tačno, što su i sami radnici demantovali. Posle je na čudan način "Nin" prodat. Jedina želja mi je bila da kupovinom omogućim da se i u Srbiji čuje naš glas iz dijaspore, naravno, to ne bi mogla da kontroliše nijedna vlada.

Australija je u samom vrhu po broju srpskih iseljenika, odmah iza Evrope i Amerike. Međutim, po broju investicija Australija je gotovo na dnu liste zemalja sa kojima Srbija sarađuje, tačnije na 134. mestu australijskih trgovinskih partnera. Ukupna razmena je oko 14 miliona AUD, od čega na Srbiju otpada oko 11 miliona dolara.

 

Da li je problem u Srbiji ili ovde nema interesovanja za finansijska ulaganja?

 

- Da bi ulagao u Srbiju, što nije nikakva tajna, potencijalni investitor mora da ima tamo svoje "insajdere", ljude koji će kod vlade i političara lobirati za vas. Nažalost, vlada je, do sada, birala samo one investitore koji su finansijeri vladajućih stranaka ili njima veoma bliski. Da neko uloži pare u Srbiju sam i bez nečije podrške gotovo je nemoguće ili veoma teško. Ono što je najgore, nema sigurnosti investicija. Investitori sa ovog kontinenta ne mogu da znaju sa sigurnošću šta se tamo dešava - tvrdi Milićević.

 

Milićević ističe da se Srbija nalazi u još nezavidnijoj ekonomskoj situaciji nego pre, opterećena dugovima, lošom poslovnom politikom i niskom kreditnom sposobnošću. Ima se utisak, navodi on, da "političari kao da pokušavaju da sakriju od naroda činjenicu da je Srbija odavno pred bankrotom, odnosno da je bankrotirala".

 

Za oklevanja nema vremena

 

Koji su to poslovi u koje bi naši iseljenici mogli da investiraju u Srbiji?

 

- Svaki biznismen je zainteresovan da ulaže tamo gde veruje da će ostvariti dobit. Ipak, važnije od svega je sigurnost investicije. Pa i sama Evropska unija upozorava Srbiju da je to jedan od važnih zadataka koje mora da uradi. Ostaje nam da se nadamo da će nova vlada nešto iz korena promeniti. Znam da je mentalitet srpskog naroda isti, da je mentalitet političara isti, ali stvarno je krajnje vreme da to promenimo. Srbija nema više vremena ni za kakva oklevanja. Ostaje nam samo nada da će se dogoditi pozitivne promene. Srbiji su potrebni pošteni, karakterni i radni ljudi, a ne neki 'mozgovi' kako oni to sebe nazivaju.

- Sa ekonomskog stanovišta, zemlja je bankrotirala, a gotovo da je nemoguće da se utvrdi tačan finansijski bilans zemlje i stvarna dugovanja. To što političari pre izbora obećavaju da će biti investitora iz inostranstva - iz Nemačke, Engeske, Amerike, vidimo na delu da od toga nema gotovo ništa. Pogledajmo samo što se dogodilo sa železarom u Smederevu i kakve su to bile "investicije"! Prethodnih godina bilo je više slučajeva da su se investitori iz dijaspore vratili sa veoma lošim iskustvima iz Srbije, počev od banalnih birokratskih prepreka pa do raširene korupcije.

 

Da li nova vlada nudi konkretne predloge za ulaganja?

 

- Ako naša vlada i nudi nešto, onda mi to ovde u dijaspori ne znamo, posebno u Australiji. Ovde smo daleko, a od naše vlade smo dodatno zapostavljeni. Ništa nam se ovde ne nudi, ništa nam se ne prezentuje da bismo mogli nešto da uradimo povodom toga ili investiramo. Takođe, ne nudi nam se mogućnost da se naš glas čuje u toj zemlji, a sigurno je da imamo šta da kažemo. Dijaspora je jedina koja može, pogotovo u ovim kriznim vremenima, da promeni tu situaciju. Oni sami se hvale kako dijaspora godišnje tamo šalje pet ili šest milijardi dolara - kaže Milićević.

 

Zna li se program investiranja

 

Sagovornik "Vesti" ovom prilikom podseća i na neuspeli projekat prethodne vlade, koja je angažovala "ekonomske diplomate" sa zadatkom privlačenja investicija u Srbiju.

- Ovde nas niko od tih "ekonomskih" diplomata nije posetio, valjda im nismo bili interesantni, ne znam. Sigurno da je država, odnosno narod, na njih potrošio ogromne pare, a nismo videli konkretan rezultat. Pre nekoliko meseci ovde nam je u poseti bio sadašnji premijer Ivica Dačić. Čak ni tada njegov dolazak nije iskorišćen da bi nam se predstavio program investiranja u Srbiju. A svi znamo u kakvoj krizi se naša zemlja nalazi i da nema vremena za čekanje. Ulaganja su jedini spas za našu zemlju.

 

Da li je i naše diplomatsko predstavništvo u Kanberi zakazalo po pitanju investicija?

- Sigurno. Ne vidim da su nam ponudili i jedan konkretan projekat za koje bi zainteresovani odavde investirali u Srbiju. Naravno, tu ima krivice i do same vlade. Ipak, naše diplomatsko predstavništvo bi moralo maksimalno da se anagažuje po tom pitanju da bi došlo do konkretnih rezultata.

Ratko Milićević je u Australiju došao 1967. godine, nakon što je, godinu ranije, emigrirao iz Srbije. Kao većina iseljenika stigao je sa jednim koferom u ruci. Radio je teško, ali i redovno pomagao svoj narod. Danas je iza njega veliki broj uspešnih poslovnih godina i aktivan život u srpskoj zajednici Kanbere u Australiji. Kaže da je vreme za zasluženu penziju.

 

- Već o tome ozbiljno razmišljam. Oduvek sam bio patriota, uključen u naše organizacije. Uspeh je svuda - u radu, ko radi, taj nečemu može i da se nada.

 

Pomogao desetak porodica iz Srbije

 

Možda je u Srbiji najteže mladima koji su bez perspektive, mogućnosti da se zaposle, zasnuju svoje porodice i uživaju normalan standard. Koristeći se programom ovdašnje Federalne vlade, namenjenim dovođenju radnika sa stručnim kvalifikacijama u Australiju, Milićević je pomogao desetak porodica iz Srbije da dođu u Kanberu.

- Srce te boli kada odeš tamo i u susretu za zemljacima vidiš kako teško žive, posebno mladi koji nemaju posao, nemaju od čega da žive, a žele da rade. Žalosno je kada vidiš da većina njih želi da ode iz zemlje. Najteže se živi na selu, a neka od njih u Vojvodini su gotovo zamrla.

Sponzorisanjem porodica koje su se zapošljavale u njegovoj firmi, Milićević je na neki način želeo i da se oduži svom rodnom kraju.

- Australija je sada pooštrila uslove izdavanja sponzorskih viza. Ni ranije proces dovođenja nije bio lak. Ponekad se na vizu čekalo i po osam meseci. Svi koje smo ovde doveli, došli su sa porodicama. Sada su srećni da su ovde.

Nastavak na Vesti-online.com...