Izvor: Politika, 05.Jul.2011, 23:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Belgijanci strpljivo čekaju dozvolu

„Delez” neće menjati ime „Maksi” supermarketa

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Dok se čeka da Komisija za zaštitu konkurencije dozvoli „Delezu” da preuzme kompaniju „Delta maksi”, čini se da belgijski trgovački gigant nema dilemu da je jedino pitanje vremena kada će i zvanično moći da svoje poslovanje započne na našem tržištu. Tako je protekle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedelje grupa novinara iz Srbije imala priliku da poseti centralu ove kompanije u Briselu.

Nameće se pitanje – ko je trgovac koji će preuzeti najveću mrežu maloprodajnih objekata u Srbiji? Kakvi su njihovi planovi? Šta potrošači mogu da očekuju?

Prva informacija je da je reč je ogromnom trgovinskom lancu koji posluje u nekoliko zemalja i na tri kontinenta. Ima mrežu marketa i supermarketa u Belgiji, prodajne objekte u Rumuniji, Grčkoj i Indoneziji, dok je najveći biznis „Deleza” u Sjedinjenim Američkim Državama gde ima više od 1.600 supermarketa. Ukupan prihod na svim tržištima u 2010. godini iznosio je 20,8 milijardi evra. Oko 68 odsto prihoda „Delez” ostvaruje u SAD. U toku 2010. godine prihod u SAD iznosio je 18,8 milijardi dolara.

Čelnici „Delez” grupe još nisu voljni da govore o konkretnim planovima za Srbiju, niti o konceptu formiranja cena koji će zastupati kod nas, ali je gotovo sigurno da neće doći do rebrendiranja objekata odnosno promena imena „Maksi” supermarketa. Jer i u Americi i Grčkoj posluje pod različitim nazivima, odnosno onima koji su poznati lokalnom stanovništvu.

Još jedan bitan koncept poslovanja „Deleza” jeste insistiranje na velikoj ponudi proizvoda privatne robne marke, čija je cena niža od artikala poznatih proizvođača. Stoga i kupci u Srbiji mogu da očekuju dalje jačanje ponude trgovinskih marki, koje već sada čine dobar deo asortimana „Delta maksija”, a reč je o „premiji”, „adutu”, „albi”, „mistralu”...

Ono što će biti dobra vest za proizvođače hrane u Srbiji jeste to da se „Delez”, prema rečima Gija Elevoa, potpredsednika za marketing i komunikaciju, u velikoj meri, u kategoriji svežih proizvoda, oslanja upravo na domaće proizvođače. Tako je u prodavnicama u Belgiji mleko privatne robne marke u potpunosti domaće proizvodnje, svinjetina u belgijskim prodavnicama je 99 odsto belgijska, a slično je i sa teletinom. Devedeset procenata tog mesa proizvede se u Belgiji.

Bitan segment ponude na belgijskom tržištu su, takođe, rekao je Elevo, gotova jela. U toku 2010. godine prodato je više od 30 miliona obroka.

Pošto je u percepciji belgijskih potrošača „Delez” važio za trgovinu sa visokim cenama, 2009. godine počeli su sa pojeftinjenjima sa jakom marketinškom kampanjom. Tvrde da su uspeli da promene mišljenje kupaca o tome da je reč o skupom lancu, pa, kako je istakao Mišel Eko, generalni direktor „Deleza Belgija”, ovaj trgovac u Belgiji sada ima 805 prodavnica i tržišno učešće od 26,3 odsto, što ga čini drugim trgovcem u ovoj zemlji.

– Imamo 3,5 miliona potrošača nedeljno i prihod od 4,8 milijardi evra u 2010. godini. Naša strategija se zasniva na principima – budimo veći, bolji, odgovorni i – budimo lideri – rekao je Eko.

Distributivni centar „Deleza” u Briselu jedan je od najmodernijih u Evropi, ističu u ovoj kompaniji. Pored klasičnog dela sa viljuškarima, kakve imaju i najveći trgovci u našem regionu, Belgijanci su ponosni na potpuno kompjuterizovan i robotizovan deo distributivnog centra gde mašine razvrstavaju namirnice, a potom ih i pakuju za objekte koji su naručili robu iz centralnog magacina.

S. Despotović

-----------------------------------------------------------

Lična karta „Deleza”:

20,8 milijardi evra prihoda u 2010. godini

1.627 prodavnica u Sjedinjenim Američkim Državama

805 prodavnica u Belgiji

223 prodavnice u Grčkoj

73 prodavnice u Indoneziji

72 prodavnice u Rumuniji

objavljeno: 06.07.2011

Nastavak na Politika...