Izvor: Politika, 19.Maj.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdin trofej „mejd in Serbia”
Od svih ekipa, u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji završnih turnira Evrolige u Milanu, samo „crveno-beli” i Fenerbahče nisu imali strance
Od našeg specijalnog izveštača
Milano – Trijumfu juniora Crvene zvezde u Milanu prisustvovao je iz neposredne blizine, iz drugog reda kraj parketa, i Kliford Luik, jedan od najboljih igrača Reala i španske reprezentacije svih vremena. Luik se rodio kao Amerikanac, baš kao što se Nikola Mirotić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rodio kao Crnogorac, a svi juniori Crvene zvezde su „mejd in Serbia”! I to je ono što mora da bude polazna tačka u shvatanju veličine uspeha „crveno-belih“ košarkaša, brižljivo selektiranih na nepunih 90.000 kvadratnih kilometara.
Dakle, Zvezda je s našom decom preslišala Real (55:42) koji je igrao sa petoricom stranaca, od kojih su dvojica bila vidno starija od dozvoljene granice (18 godina). Trener Slobodan Klipa je čak svim rivalima na završnom turniru Evrolige dao foru igrajući sa trojicom šesnaestogodišnjaka.
Zvezda je uz turski Fenerbahče bila jedina ekipa u Milanu, računajući i seniorski fajnal-for, koja nije imala strance. Ali, turski klub je izgubio sva tri meča, a momci s Kalemegdana su na vrhu, bez poraza. Ne znamo šta su Kliford Luik (73) i Emilijano Rodrigez (77) mislili dok su gledali juniorski finale u milanskom Forumu, ali nama je prošla kroz glavu jedna od najvećih utakmica koje je Crvena zvezda odigrala na evropskoj sceni, u četvrtfinalu Kupa šampiona (Evroliga) u sezoni 1972/73. Tada su „crveno-beli”, s trenerom Bratislavom Đorđevićem, pobedili u Madridu „blankose” (77:74, maestralna igra Slavnića) za koje su igrali i Luik i Rodrigez i Brabender i Korbalan i ostali sjajni igrači pod dirigentskom palicom maestra Pedra Ferandiza koji je osvojio polovinu Realovih evropskih titula (četiri od osam). Te godine Zvezda ih je izbacila i ušla u polufinale u kojem je nepremostiva prepreka bio moćni CSKA sa doktorom košarke Sergejom Belovim.
Povratak u sadašnjost nameće pitanje koliki su seniorski dometi Stojanovića, Aranitovića, Lazarevića, Anđelkovića, Đorovića, Ostojića, Kenića, Rakićevića, Jekovića, Radovanovića, Stajkovski, Miladinovića... Sudeći po notesima stotinak aganeta iz celog sveta koji su se prethodnih dana sjatili u Milanu, većinu čeka lepa budućnost, ali to će zavisiti od niza okolnosti koje se obično uzimaju u obzir u najosetljivijem periodu za igrače, kad iz juniora prelaze u seniore. Jedan od najcenjenijih evropskih trenera Bogdan Tanjević je, recimo, pre dve godine u Istanbulu kazao da bi tadašnji Zvezdin juniorski sastav „dekretom trebalo odmah prevesti u seniore”. Svakako, nije on mislio baš na sve, već na nekolicinu u koje se, kako je rekao u svom stilu, zaljubio na prvi pogled. Svakako, nije nam namera da u ovom trenutku dajemo savete Zvezdi kako da dalje postupa sa svojim dečacima kad ih je do sada odnegovala za desetku.
Možda će Milano opet biti velika inspiracija i raskrsnica u istoriji Crvene zvezde. U tom gradu je osvojila svoj prvi međunarodni trofej, 1951. godine, u konkurenciji prvaka Francuske (pariski Rasing sa najčuvenijim trenerom tog doba Roberom Bisnelom), Italije (milanski Borleti sa čuvenim stručnjakom Čezareom Rubinijem) i Belgije (Rojal). Igralo se za „Zlatni pehar grada Milana”, na velodromu Vigoreli, pred blizu 15.000 gledalaca. „Crveno-beli” su otputovali kao petostruki uzastopni šampioni Jugoslavije, a na „magičnoj pisti” – kako se još zove taj milanski velodrom – tada su prvi put videli i Harlem Globtroterse, sa njihovom najvećom zvezdom Gusom Tatumom.
Po povratku iz Milana, Popović, Kalember, Gec, Roklicer, Alagić, Demšar, Sokolović, Bjegojević, Godžić i ostali pokušali su da imitiraju Harlemovce, oduševljavali su publiku i u zemlji i u inostranstvu, pa je Zvezda dobila nadimak „Evropski Harlem”. Sledeće godine, njena najveća legenda, tadašnji trener i igrač Nebojša Popović, otišao je u Galarate, 40 kilometara od Milana, i postao prvi naš igrač koji je igrao u inostranstvu. Proveo je tamo nekoliko meseci nastupajući za Galarateze: za šešir, kaput, odelo i cipele.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 20.05.2014.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
