Izvor: Politika, 07.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na 15 utakmica savladan samo tri puta
Boban Bajković svojim stilom branjenja u Crvenoj zvezdi ne samo da odskače u odnosu na „konfekcijske” golmane, nego je, verovatno, i najatraktivniji igrač u našoj fudbalskoj ligi
Crvena zvezda je ovog proleća odigrala 15 utakmica, a primila samo tri gola! I nijednu nije izgubila.
U prvenstvu je postigla ove rezultate: Spartak 1:0, u Ivanjici 3:1, Smederevo 4:0, u Borči 4:1, Borac 2:0, Hajduk 3:0, u Kragujevcu 0:0, Metalac 5:0, u Novom Pazaru 0:0, Sloboda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1:0, na Karaburmi 1:1, Jagodina 1:0 i na stadionu Partizana 1:0, kojeg je u polufinalu Kupa pobedila u obe utakmice sa po 2:0.
U svim tim okršajima je branio Boban Bajković, koji, eto, u proseku gol prima na svakoj petoj utakmici!
To je najbolji dokaz koliko vredi golman koji nije konfekcijski. Svojim stilom branjenja potpuno odskače od svojih kolega ne samo u našoj ligi, nego i u Evropi.
Preduzimljiviji od golmana Barselone
Bez sumnje je najatraktivniji fudbaler u našoj ligi. Odličan je na gol-liniji, što je pokazao u poslednjoj utakmici protiv „crno-belih” kada je sačuvao svoju mrežu iako su Volkov i Ivanov pucali iz neposredne blizine, ali ono što ga izdvaja od ostalih to je što svoj gol brani ne samo u petercu, pa ni u kaznenom prostoru, nego gotovo na celoj polovini igrališta koja pripada njegovom timu.
Nedavno je na Karaburmi istrčao na tridesetak metara od svog gola i padom u noge, ali kao bek, spasao gotovo siguran gol. Tada je utisak bio utoliko jači, jer je samo dan ranije, u revanšu polufinala Lige šampiona, Barseloninu nadu da može u finale pokopao napadač Čelzija Tores, koji je lako zaobišao njenog golmana Viktora Valdeza, koji je, pomiren sa sudbinom, čekao u svom šesnaestercu.
Bajković, međutim, pokušava da izvuče maksimum i iz situacije koja je naizgled bezizlazna, da iscedi kap i iz najsuvlje drenovine. Pored toga ume i da predribla protivničkog igrača. To verovatno ogromna većina osuđuje kao riskantan potez ili nepotrebno poigravanje, ali, kada se uspešno izvede, čini se, da i najveći „ziheraši” zapljeskaju.
A to, ustvari, uopšte nije prizivanje đavola ukoliko golman krene u dribling kao i ostali igrači: napravi varku, a onda, za svaki slučaj, bude između lopte i suparnika.
– Volim da driblam, ali to nikada ne radim s namerom unapred. Jednostavno, tako se namesti, – kao da se pravda Bajković. – Učini mi se da ću, ako ispucam loptu da pogodim njihovog igrača, pa mi ovo izgleda sigurnije.
Originalnih fudbalera je sve manje. Uvrežilo se shvatanje da u profesionalnom sportu nema iskakanja iz šablona. U njemu se odrađuje posao. Igranje izgleda neozbiljno. Ali, to ne znači da do pobeda ne može da se dođe i kreativnošću.
– Nisam imao uzora. Ovakav moj stil branjenja je došao sam od sebe. S tim se rodiš. Imao sam i dobre trenere i u Crnoj Gori, a naročito u Zvezdi gde sam mnogo naučio od Aleksandra Stojanovića, pa od Maksimovića, u Sremskoj Mitrovici od Kocića. Inače, od golmana najviše cenim Bufona, iako je njegov stil sasvim drugačiji, – otkriva Bajković.
U savremenom sportu nije lako da se stekne takva sloboda u igri. Ima mnogo kalupa: od kako je Bekenbauer počeo stojeći da gleda celu utakmicu nezamisliv je trener koji sedi na klupi, ili od kako je Bartez, kao golman svetskog prvaka Francuske isekao rukave i njegove kolege su to počele da rade, pa ih je sve manje koji nose duge rukave. A igrači i po hladnom vremenu nose kratke rukave, ali s potkošuljom ispod ma koliko to bode oči.
– Drago mi je što trener Prosinečki ima razumevanje za moj stil branjenja. Tako branim na treninzima i on je to prihvatio, – objašnjava Bajković. – Ponavljam, to sam ja. Drugačije ne bih mogao da branim.
Do prvog tima Zvezde Bajković je prevalio mnogo težak put. U klub je došao kad je trener bio Muslin, na probu sa 17 godina iz Lovćena (rođen 15. marta 1985. na Cetinju), gde je počeo da brani s devet-deset godina, po nagovoru starijeg brata, koji je bio golman.
Šansa posle sedam godina
A onda kao nomad i to, činilo se, sve dalje od „crveno-belih”: Jedinstvo (Ub), Smederevo, Rad, Srem. I onda opet Crvena zvezda, ali kao rezerva. Svaki igrač može da igra na dva-tri mesta u timu, a golman samo na jednom.
– Bilo je mnogo teško da se izdrži. Šansu sam dobio posle punih sedam godina, – priseća se Bajković. – Mora da budeš mnogo jak u glavi da sve to izdržiš i dočekaš svoju priliku.
Do prava da tako brani grdne muke je imao i čuveni golman predratnog BSK-a i Crvene zvezde reprezentativac Srđan Mrkušić. On je prvi kod nas bio takozvani „treći bek”: golman koji interveniše i van šesnaesterca. Od njega je to preuzeo Petar Radenković, koji se kasnije proslavio u Minhenu 1860, gde je oduševljavao Nemce prodorima na protivničku polovinu!
– Da bi se tako branilo mora da se ima koncentracija 200 posto tokom cele utakmice! Za primljeni gol uvek je golman kriv, – ponavlja Bajković gledište, koje je neopravdano opšteprihvaćeno. – Ide mi naruku što nemam tremu. Nisam je imao ni kad sam prvi put branio protiv Partizana. Čak mi te velike utakmice i više odgovaraju. Smenjuju se naši i njihovi napadi, pa sam sve vreme u igri. Mnogo je opasnije protiv protivnika koji jednom pređe centar, a ja ostao nezagrejan...
Napadači se i plaše kad protiv sebe imaju golmana koji svuda stiže. Bilo je dosta utakmica na kojima Bajković gotovo da nije imao posla – lopte su išle pored gola. Zadrhti im noga.
– Imam sam i dosta lopti kao protiv Markovića u derbiju, ne ovom, nego onom prošlom. Igrač se uplaši od golmana. Na Karaburmi je Simić iz OFK Beograda bio u boljoj poziciji, ali je propustio trenutak da je iskoristi, – kaže Bajković.
Crvena zvezda je počela da vraća dugove Partizanu. Bajković kaže da je posle prve pobede ovog proleća mislio da je sreća na njenoj strani, ali kada se to ponovilo i na naredne dve utakmice, onda više nije slučajno. Međutim, za Evropu Zvezda mora bolje – i u odbrani, i u napadu.
----------------------------------------------
Sutra u Pireju proba za Evropu
Crvena zvezda će sutra biti gost Olimpijakosa, koji će tom utakmicom da proslavi 14. titulu prvaka Grčke osvojenu u poslednjih 16 godina.
– Koliko god bila prijateljska ta utakmica je prilika da vidimo gde smo, da se malo maknemo od naše lige. Olimpijakos ima veliki tim, pa da vidimo koliko smo mu blizu. Taj meč meni mnogo znači, – naglašava Bajković.
Ivan Cvetković
objavljeno: 08.05.2012.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda, Jagodina, Kragujevac
