Izvor: Press, 31.Dec.2014, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matić: Oduvek sam maštao da igram za prvi tim Zvezde
Kao klinac sam proveo četiri godine u Crvenoj zvezdi i jednu u Partizanu, međutim, ne znam iz kojih razloga, tamo niko nije obratio posebnu pažnju na mene
FUDBALSKI dijamant je sijao godinama u Srbiji, niko ga nije primetio. Kotrljao se od sela Vrela kod Uba, stigao do trave "Marakane" i stadiona u Humskoj, ali uzalud. Ostao je nezapažen >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << pred očima domaćih stručnjaka. Morali su Slovaci, Portugalci, Englezi i Holanđani da nam objasne njegovu dragocenost.
iše od sedam godina trajalo je putovanje Nemanje Matića zaobilaznicom, ali isplatilo se. Momak, koji je 2007, skoro anoniman, tražeći sreću otišao u Košice, došao je krajem 2014. u svoju zemlju, kao veliki evropski as, da pokupi sve pehare i nagrade, koje je zaslužio.
Jedno od od njih, i to vredno, dobio je od "Večernjih novosti", u tradicionalnoj, 44. anketi "Kapiteni biraju fudbalera godine", gde je ubedljivo pobedio u izboru za prvu zvezdu srpskog fudbala.
- Za najboljeg igrača su me izabrali kapiteni naših prvoligaških klubova? Uh, pa to je baš velika čast i ogromno priznanje za mene - dečački iskreno oduševio se Nemanja Matić prilikom uručivanja trofeja, kada smo mu saopštili na koji način je izabran. - Moram svima da se zahvalim što su mi ukazali toliko poverenje. Iskreno, presrećan sam i drago mi je što smatraju da sam baš ja bio broj jedan.
A samo on zna koliko je potrebno trnja pregaziti da bi se stiglo među svetske zvezde, penjući se korak po korak, negde u tuđini, gde se otisnuo još kao devetnaestogodišnjak. Pogotovo što su ga, kao dete, otpisala dva najveća kluba u njegovoj zemlji, kao nedovoljno kvalitetnog. Nikome ko prati fudbal, nije jasno kako je to moguće.
- Kao klinac sam proveo četiri godine u Crvenoj zvezdi i jednu u Partizanu, međutim, ne znam iz kojih razloga, tamo niko nije obratio posebnu pažnju na mene - bez imalo gorčine u glasu govori Matić. - Nisu ni bitna imena tih trenera, jednostavno, kompletno stanje u tim omladinskim školama je bilo nekako čudno. Ne znam da li se u međuvremenu nešto popravilo. Tada je bilo još dečaka, podjednako talentovanih kao ja, ali su se negde izgubili.
Vreme je učinilo svoje, Nemanja sada ne žali više ni za čim iz tog dela života, iako mu je jedan san ostao neispunjen.
- Oduvek sam maštao da igram za prvi tim Crvene zvezde, ali to se nije ostvarilo. Generalno, ne razmišljam o tome šta bi bilo da sam donosio neke druge odluke, jer sam prezadovoljan kako teče moja karijera. Stigao sam do velikog kluba kakav je Čelsi, igram za reprezentaciju Srbije. To me ispunjava, srećan sam i zadovoljan.
Život u Londonu, svetla velike fudbalske pozornice, slava, hvalospevi u medijima... Ništa od toga se ne odslikava u Matićevom ponašanju, iz čije svake rečenice izbijaju samo skromnost, umerenost, vaspitanje... U skladu sa tim, nije teško pogoditi odgovor na pitanje gde najviše voli da provede ono malo slobodnog vremena koje ima.
- Najlepše mi je u mom selu Vrelu, gde su mi familija, prijatelji, komšije iz detinjstva... Tu su i tereni na kojima sam počeo da šutiram loptu. Tamo sam odmalena sanjao da osvajam pehare i budem veliki igrač.
I postao je. Više od toga. Fudbalski "džin", kako reče Žoze Murinjo. Dodajemo - i ljudski.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi, Zvezda - Partizan
.jpg)
