Izvor: Politika, 05.Jan.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Dinamo” prvi sponzor Crvene zvezde
Džezer Vojislav Bubiša Simić (87) i košarkaš Srđa Kalember (83) pričaju o čuvenim „Zvezdanim noćima” na Kalemegdanu kad su se zbližili džez i košarka
Nebojša Popović je izjavio jednom prilikom da se njegova Crvena zvezda u prvim godinama posle osnivanja izdržavala od „Zvezdanih noći” na Malom Kalemegdanu. To danas potvrđuje i dugogodišnji generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Borislav Stanković (86), uz Nebojšu Popovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića utemeljivač najbolje evropske škole košarke, a tih dana se rado seća i tadašnji „sponzor” Zvezde Vojislav-Bubiša Simić (87), osnivač džez orkestra „Dinamo”.
Dve američke stvari – džez i košarka – krenule su na Malom Kalemegdanu ruku pod ruku, u vreme kad se na sve što je sa Zapada nije gledalo blagonaklono. Nije preterano da se kaže da je u prvim posleratnim godinama, 1946. i 1947. to bilo donekle i opasno. „Dinamo” se rodio godinu posle Crvene zvezde (ona 4. marta 1945) a njihova saradnja cvetala je 1947, kada su i nastale čuvene „Zvezdane noći”.
– Ideja o „Zvezdanim noćima” rodila se dok smo odlazili na kupanje na Adi Ciganliji, kad su se s nama džezerima družili Zvezdini košarkaši, a i neki fudbaleri Partizana i Zvezde, kao recimo Zlatko Čajkovski, Rajko Mitić, Minda Jovanović, Jovan Jezerkić, Milovan Ćirić… Viktorije koje smo igrali na vlažnom terenu na Adi, gde se driblalo po blatu, najozbiljnije je shvatao Čajkovski. Pre „Zvezdanih noći” svirali smo na Kalemegdanskoj terasi, a ovo je bio izazov za nas, jer je bio u pitanju daleko veći prostor a i drugačija vrsta posetilaca – kaže Vojislav-Bubiša Simić, dugogodišnji dirigent džez orkestra Radio-televizije Beograd, koji je u svetu muzike ono što su Nebojša, Bora, Raša i Aca bili u košarci – majstor svog zanata na svetskom nivou.
Simić se ne seća koliko su košarkaši mogli da zarade od „Zvezdanih noći”, ali dobro pamti da je i džezerima ostajalo toliko da svi budu zadovoljni. Više od toga značilo im je što je „ceo Beograd”, onaj „pravi Beograd”, hrlio tih večeri na Kalemegdan. A i za dnevne „predstave” na šljaci tražila se karta više, pošto su „crveno-beli” postali hit, osvojivši deset uzastopnih titula prvaka (1946-1955). Ništa manje nisu bili zanimljive fudbalske, drugarske utakmice između „Dinama” i Zvezdinih košarkaša, koje su se igrale u slobodno vreme.
– Kad je odlučeno da se osnuje „Dinamo”, ideja je bila da se napravi zabava na koju će dolaziti beogradska elita – seća se Srđa Kalember (83), član prve Zvezdine generacije i jedini košarkaš koji je osvojio devet titula prvaka. – Tako su neki ljudi, za tu priliku, skinuli prašinu sa svojih predratnih odela, a jedan teniski stručnjak se pojavio čak u cipelama od plute. Bila je stvar prestiža pojaviti se na „Zvezdanim noćima”, mada je bilo onih koji su tu dolazili po dužnosti, da nam skrenu pažnju da se ne unosimo previše u te prozapadne plesne pokrete. Bubišin orkestar je u početku svirao svoju himnu: „Oj Dinamo, Dinamo, za igru sviramo”. Mi članovi mladog Zvezdinog tima, čiji sam ja bio kapiten, radili smo tih večeri kao kelneri. Ostanemo do kasno u noć, prenoćimo takoreći na terenu, a već ujutro nas na treningu dočeka bugarski trener Veselin Temkov, koga je te godine doveo Nebojša Popović.
Simić danas može samo da konstatuje da su košarkaši toliko finansijski ojačali (doduše ne Zvezdini…) da mogu da „sponzorišu” džezere. Kaže, u njegovo doba sport je bio čist amaterizam. Ni nalik ovom današnjem gladijatorstvu. A na pitanje za koga navija, odgovara:
– Poslednjih 20 godina ni za koga, a nekad sam za Zvezdu. Ogadila mi se reč navijač, posle ovog ludila koje nas poslednjih godina zapljuskuje sa sportskih borilišta. Danas gotovo da nema pravih navijača, već preovlađuju siledžije, grubijani i razni šovinisti. Šta da kažemo kad se navijači Partizana i Zvezde mrze.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 06.01.2011.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
