Izvor: Večernje novosti, 22.Mar.2015, 23:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dejan Stanković : Srce Srba šire od enklave

DA sam posle projekcije filma "Enklava", nekim slučajem morao da izađem na binu da nešto prozborim, mislim da ne bih uspeo ni glas da pustim. Zgrčilo se grlo od uzbuđenja. To za "Novosti" iskreno priznaje Dejan Stanković, fudbalska legenda Srbije i Crvene zvezde, koji je protekle nedelje iz Udina zapucao u Zvečan na premijeru filma o teškoj i dramatičnoj borbi našeg naroda za opstanak na Kosovu i Metohiji. Veliki Deki nebrojeno puta je rešavao važne životne utakmice i prevalio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je preko leđa i kopački mnogo fudbalskih megdana za Srbiju, Zvezdu, Lacio, Inter, ali se srce steglo posle jedne obične filmske premijere u lokalnom domu kulture: - Ništa tog dana nije bilo obično. Sve je bilo čudesno. Dan na našem Kosovu, koji je mnogo značio meni. Nadam se i našem narodu. * Jeste li se uopšte dvoumili da li da dođete u Zvečan, na premijeru filma "Enklava", reditelja Gorana Radovanovića? - Nijednog trenutka. Poziv filmske ekipe shvatio sam kao čast, ali i kao obavezu. Kao kad su me pozivali da igram za reprezentaciju. Jednostavno, nisam mogao da ne stignem na premijeru filma u kome dečak Filip Šubarić, glavni junak na čijem životu je zasnovana priča, nosi dres Srbije sa mojim imenom. * Zašto niste došli na "crveni tepih" Festa, gde je film prvi put prikazan? - Zato što sam želeo da posetim naš narod na Kosovu i Metohiji i to na dan kad se obeležava i tragični pogrom Srba 17. marta 2004. godine. Odmah sam rekao da ću film da gledam u južnoj srpskoj pokrajini.LEKCIJA ZA SINOVE * Kako su sinovi Stefan i Filip, koje ste poveli u Zvečan, doživeli posetu Kosovu? - Mislim da je i za njih ovo bila jedna važna i velika životna lekcija. Dugo smo razgovarali o istorijskom značaju Kosova za Srbiju i oni to odlično razumeju. Vaspitani su da vole svoju otadžbinu. * Kakav je utisak na vas ostavila "Enklava" i verujete li da je i to značajan dokument o patnji sunarodnika? - Očekivao sam snažno i dirljivo delo, ali je film i više od toga. Potresne scene koje nose veliku simboliku bez prestanka su se nizale. I taman kad se upalilo svetlo i kad sam pomislio da je gotovo, tada su se na pozornicu, sa Anicom Dobrom i filmskom ekipom, popela i četiri dečaka: Filip Šubarić, Denis Murić, Nenad Stanojković i Milan Sekulić, koji su glavni akteri, a koji žive na Kosovu. I u tom momentu se suočiš sa još bolnijom istinom, da toj deci život nije samo film, već da oni na neki način glume sebe i svoje komšije. I da priču o skučenom životu u enklavama, i oni preživljaju. * Koliko i ovakve umetničke priče mogu ljudima na Zapadu da otvore oči kad je u pitanju život Srba na Kosovu i Metohiji? - Sve treba činiti da se celom svetu prikaže stvarno stanje. Bez šminkanja i maski. Tu i film ima veliku ulogu jer ne priča jezikom politike već stvarnog života. Tu sam i ja, da pomognem koliko mogu, kao neka vrsta promotera filma, ali i kao sportista. Moramo svi zajedno da pokažemo da na Kosovu i Metohiji postoji muka koja gotovo da ne može da se vidi nigde drugde u Evropi. * Kao čovek koji je dve decenije u Italiji, jeste li uspevali u ličnim kontaktima da prijateljima, saigračima, trenerima, poznanicima, promenite mišljenje o Kosovu? - To je užasno teško, jer se na Zapadu godinama servirala isključivo jedna strana tragične kosovske priče. Zato je to tema oko koje se, uglavnom, ne razumemo, pa o tome mnogo i ne razgovaramo. Naravno, meni dragi i bliski prijatelji prepoznaju da kad pričam o Kosovu, to činim iskreno i iz duše. * Kakve se utiske odneli u Italiju iz južne srpske pokrajine? Izgledaju li Zvečan i Kosovska Mitrovica onako kako ste zamišljali? - Proveo sam čitav dan sa našim narodom, sa decom, osnovcima, fudbalerima i možda zvuči čudno, ali sam stvarno "napunio baterije". Verujem da sam značio njima, ali i oni su i te kako značili meni. Video sam iskrenu nadu i volju tih ljudi da ostanu na Kosovu. Bilo je i mnogo sunarodnika koji stvarno žive u enklavama. Ali, osetio sam da njihova srca nisu omeđena tim nesrećnim granicama. * Doneli ste poklone u Zvečan i Mitrovicu, a priskočili ste odmah da pomognete kad su velike poplave pogodile Srbiju... - Ne želim da pričam o tome. Radio sam ono što mi je bila dužnost. Tu sam uvek za Srbiju! * Zašto se u našoj zemlji pomoć poznatih i uspešnih često i sa puno zavisti proglašava za "samoreklamerstvo"? - To je zaista loša strana našeg mentaliteta. Moja filozofija je da je svačija pomoć dobrodošla. Da svi moramo da se udružimo kad je nevolja, da zbijemo redove, da izađemo jedni drugima u susret, da damo koliko možemo, da učinimo šta nam je dužnost. Solidarnost je mnogo važna u teškim periodima za naš narod. Ako nju ne budemo imali, a šta nam uopšte drugo i preostaje. Trudiću se uvek da privučem i druge, kad treba da pomognemo. * Poboljšava li se, makar postepeno, imidž Srbije u Italiji i Evropi? Koliko su sportisti uspeli da očiste sivu sliku koju su političari gradili decenijama? - Slika Srbije svake godine sve je lepša. To mogu jasno da vidim. Siguran sam da su tome doprineli i naši vrhunski sportisti. Novak Đoković je prava ikona i teniski idol. U Italiji je poslednjih godina igralo mnogo naših odbojkaša, košarkaša, a i mi fudbaleri smo ostavili trag. Svima je jasno da su Srbi talentovan i vredan narod. Bilo bi dobro da smo i sami uvereni u to. * Pratite li događaje u Srbiji? - Naravno. Radujem se uspesima i pogađaju me tragedije. Kao i ljude u Beogradu, Kragujevcu ili Čačku. Kad stignem, pogledam i utakmicu moje Crvene zvezde, a derbi sa Partizanom je pod tačkom - obavezno!"SEVER" OSTAO INSTITUCIJA * Kao legendarnoj "desetki" sa "Marakane", čini li vam se da je jedino "sever" ostao na Zvezdinom nivou? - Zaista je fascinantno sa koliko upornosti i strpljenja su "delije" čekale Zvezdinu titulu. I dočekale. Ponosan sam na "sever" i sada kad vidim u kolikom broju dolaze na stadion i sa kakvom ljubavlju navijaju za naš klub. * Na šta vam liči domaći fudbal? - Pa, teško mi je o tome da pričam kao čovek koji je pre 18 godina napustio zemlju. Nije moje to da kritikujem. Nadam se da ćemo se vratiti na evropske staze. * Kako to da su nam reprezentativci jedni od glavnih poluga timova u Ligi šampiona, a Srbija će teško zaigrati i na Evropskom prvenstvu? - Do pre neku godinu sam bio u reprezentaciji i to ni meni nije bilo jasno. A mnogi su me to pitali. * Stoji li zamerka da naši veliki igrači izgaraju u evropskim timovima, a "čuvaju noge" u reprezentaciji? - Takve opaske su me uvek najviše bolele. To jednostavno nije istina. Lično sam za reprezentaciju davao i 300 odsto svojih mogućnosti i snage, ali jednostavno nije išlo. Ne sumnjam u volju igrača, ali nešto ne štima. A zahtevi naroda i publike i dalje su ogromni. Duboko, ipak, verujem da će uskoro doći momenat kad će se poklopiti neka "hemija" i kada će uzleteti u punom sjaju i naši "orlovi". * Igrali ste u karijeri sa mnogo igrača iz bivše Jugoslavije. Da li je sazrelo vreme za neku novu - jugoslovensku ligu koja bi ovde podigla kvalitet fudbala? - Verujem da bi mogla da se formira, ne jugoslovenska, već liga čitavog regiona, u koju bi države delegirale po tri ili četiri ekipe. Naravno, bilo bi tu utakmica visokog rizika, ali smatram da bi i to bio način da postepeno prevazilazimo stare netrpeljivosti. I košarka je dobar primer za to. * Planirate li da se vratite u reprezentaciju ili Zvezdu - sada kao trener ili funkcioner? - Kao pomoćni trener u Udinezeu, posvećen sam ekipi. Radim na sebi, stičem nova znanja, završavam master za licencu. Kao igrač i sada kao trener, volim da napredujem korak po korak. Nisam od ljudi koji bi sada preuzeo neku obavezu, a da nisam siguran da mogu da donesem boljitak. Ima vremena, ako se u budućnosti vratim u Zvezdu i reprezentaciju, sigurno ću doneti znanje i iskustvo.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...