Izvor: B92, 12.Maj.2020, 07:45

Korona virus: Hoćemo li se ponovo rukovati i kada

Taj biološki nagon da se dodiruje i da se bude dodirivan može se sresti i kod životinja

Ljudi širom sveta imaju problema s ignorisanjem hiljada godina biološko-društvenih konvencija i izbegavanjem da se dodiruju. Rukovanje je jedno od običaja kog je možda najteže odreći se u post-pandemijskom svetu, ali postoje alternative, piše Džejms Džefri.

Obično rukovanje varira od banalnog do moćnog, od običnog pozdrava neznanaca koji se nikad >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više neće sresti, do zaključivanja ugovora vrednih milijardu dolara između poslovnih titana.

Postoje različite ideje o poreklu rukovanja. Možda potiče iz drevne Grčke kao simbol mira između dvoje ljudi koji pokazuju da ne nose oružje.

U Samoi postoji "zabljeskivanje obrvama", koje se sastoji od dizanja obrva uz srdačan osmeh upućen osobi sa kojom se sastajete.

U muslimanskim zemljama, ruka preko srca način je da sa puno poštovanja pozdravite nekoga koga niste navikli da dodirujete.

A tu je i havajski znak šaka, koji su usvojili i popularisali američki surferi, kada savijete tri srednja prsta i ispružite palac i najmanji prst i vrtite ruku napred-nazad kako biste ga naglasili.

Dvadesetih godina prošlog veka, pojavili su se članci u Američkom časopisu za medicinsku negu koji su upozoravali da su ruke agensi prenošenja bakterija i preporučivali da Amerikanci usvoje tadašnji kineski običaj, da se čovek rukuje sa vlastitim rukama kad se sretne sa prijateljem.

Postojale su i skorije primedbe na rukovanje pre izbijanja epidemije virusa korona: bolnica UCLA-a je 2015. godine uspostavila zonu bez rukovanja na odeljenju za intenzivnu negu (ova politika UCLA potrajala je svega šest meseci).

Za to vreme, mnoge muslimanke iz čitavog sveta protive se rukovanju iz verskih razloga.

Ali uprkos takvim rezervama i primerima prigovora savesti na rukovanje, kako je 20. vek napredovao, gest se razvio u skoro univerzalan i nepokolebljivi simbol profesionalnog pozdrava.

Naučne studije ovog rituala otkrile su da dobro rukovanje aktivira isti deo mozga koji obrađuje druge tipove stimulansa nagrađivanja kao što su dobra hrana, piće, pa čak i seks.

I dok neke savezne države u SAD počinju da popuštaju mere izolacije, budućnost rukovanja i dalje ostaje neizvesna.

"Da budem sasvim iskren, mislim da više nikad ne bi trebalo da se rukujemo", izjavio je još u aprilu doktor Entoni Fauči, ključni član radne grupe Bele kuće za virus korona.

"Ne samo da bi to bilo dobro za sprečavanje bolesti virusa korona, već bi verovatno dramatično smanjilo i slučajeve influence u ovoj zemlji."

Preporuke socijalnog distanciranja verovatno će ostati na snazi još dugo vremena, sudeći po smernicama američke vlade za ponovno otvaranje zemlje, naročito za ugrožene ljude kao što su stariji ili oni sa komorbiditetima kao što su plućne bolesti, gojaznost i dijabetes.

To bi moglo da dovede do onoga što Stjuart Vulf, vanredni predsedavajući Kliničkih integracija i operacija pri Medicinskom centru Del, naziva "naučnofantastičnom distopijom", gde će se društvo deliti na one koji smeju da dodiruju i da se dodiruju, i one koji moraju da ostanu izolovani.

To bi moglo da stvori ozbiljne psihološke posledice, kaže doktor Vulf.

"Već ionako preterano cenimo mladost i živost, a ova prisilna veštačka distinkcija između starih i nesposobnih i mladih i zdravih verovatno će dodatno teško pogoditi neke ljude."

Ali ne odustajte od prostog rukovanja tek tako. Iako je izbegavanje bolesti fundamentalan deo ljudskog opstanka, isto je i sa ispunjenim i složenim društvenim životima, kaže Artur Markman, profesor sa katedre za psihologiju sa Teksaškog univerziteta u Ostinu.

"Možda možemo da počnemo tako što ćemo se usredsrediti na više rutinskog pranja ruku, gelove za pranje ruku, strategije kako izbegavati dodirivanje lica, umesto odustati od dodirivanja sveukupno", kaže on.

"Prava zabrinutost vlada da ćemo usvojiti novu normalnost lišenu dodira i da nećemo biti svesni šta propuštamo, nemajući taktilni kontakt sa ljudima u našem društvenom okruženju."

Džejms Džefri je slobodni novinar koji živi u Teksasu i radi kao stalni BBC saradnik.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

.

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...