Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Feb.2012, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od danas skuplje gorivo, sutra nova poskupljenja

NOVI SAD -

Naftni derivati na pumpama u Srbiji danas su ponovo poskupeli za oko dva dinara, a sredinom prošle sedmice za oko tri dinara.

Krađa goriva na benzinskim pumpama, u Americi je novi, dosad nezabeležen oblik kriminala. Verovatno je to i najpouzdaniji pokazatelj da je potrošnja naftnih derivata i globalno, u sve dubljoj krizi. Ako im nije do nepoštene rabote, a žele da se odupru izazovu poskupljenja goriva, Amerikanci će se možda jednom ugledati na - anketirane >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Novosađane, koji smatraju da su učestala poskupljenja neprijatna, ali očekivana. Kada je reč o poskupljenju, kako kažu naši sugrađani sada za isti novac može da se kupi sve manje goriva, ali protiv toga se ne može boriti. Drugi pak misle da je vožnja automobila zbog plaćanja karti za parkiranje i skupog goriva u današnje vreme luksuz.

Promet motornih goriva - 20 odsto ukupnog prihoda Srbije

Da je automobil i u njemu gorivo luksuz, ali i izdašan izvor prihoda, država je shvatila poodavno. Godinama unazad promet motornih goriva čini oko 20 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije. Formulom kompanijska cena plus akciza, plus 18 odsto PDV-a, dobijemo rezultat prema kome državna zahvatanja čine 42 odsto cene dizela i čak 52 odsto benzina, objašnjava generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović. Ili, ako vam je jednostavnije za razumeti formulu: uz svaki kupljeni litar bezolovnog, istom količinom počastite državu. Pa ipak, prema poslednjim analizama Udruženja naftnih kompanija Srbije, naše cene benzina i dizela su ispod proseka regiona. Bezolovni evropremijum je samo u BiH jeftiniji nego kod nas, dok je naš evrodizel skuplji od onog u BiH, Hrvatskoj i Rumuniji, a jeftiniji nego u Albaniji, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Crnoj Gori.

Relativno dobrom položaja na tom cenovniku, doprinela je i liberalizacija tržišta od početka 2011, tvrdi savetnik premijera za energetiku, Petar Škundrić.

"U odnosu na cene, koje bi bile da se išlo po postojećoj formuli, razlika bi bila oko 12 dinara u korist većih cena nego što su danas. Da su formirane po mediteranskoj formuli, koja je bila usaglašena, razlika bi bila upola manja odnosno šest dinara."

Dodatne rezerve za pojeftinjenje goriva ne treba tražiti u maloprodaji, objašnjava Tomislav Mićović.

"U maloprodaji je uspostavljena oštra konkurencija. Danas u Srbiji postoji više od 1300 benzinskih stanica i već taj broj ne dozvoljava nikome da ostvari neku ekstra dobit, jer je konkurencija velika i sigurno da u maloprodaji ne postoji neki prostor gde bi vlasnici benzinskih stanica mogli da iz svog dela smanje cene."

NIS-ove cene goriva smanjuju zaradu privatnih prodavaca

Brojnost privatnih benzinskih pumpi nije i jedini razlog njihove sve spornije profitabilnosti, ističe zamenik predsednika Udruženju privatnih benzinskih stanica Srbije Borislav Tatić.

"Damping cena na NIS-ovim maloprodajnim objektima gde se prodaju derivati nafte prodaju po veleprodajnim cenama, ostavlja privatne benzinske stanice bez ikakve zarade."

Tatić opovrgava namere vlasnika privatnih pumpi da blokiraju Rafineriju, ali obećava pritisak na Vladu, kako bi ona rešila problem, kako ga je nazvao, "dampinškog ponašanja NIS-a". Mada nema vlasništva nad naftnim kompanijama, niti Uredbu o cenama derivata nafte, država, poseduje mehanizme kao što su stalni monitoring nad kretanjem cena derivata nafte i praćenje uticaja raznih faktora na tu cenu, objašnjava samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić. I ne samo njih...

"Država ima određene instrumente, pre svega Komisiju za zaštitu konkurencije, koja je obavezna da s vremena na vreme uradi jednu ozbiljnu analizu opšteg stanja na ovom tržištu i učešća pojedinih subjekata na ukupnom tržištu derivata nafte."

Čekajući monitoring, Komisije... država bi, sve su ozbiljnija upozorenja naftaša, trebalo da se obračunava i sa sivom ekonomijom. Ako ne zbog toga što joj je stalo do kvaliteta goriva ili cene, a ono zbog desetina miliona evra gubitaka u budžetu. A naftne kompanije imaju spreman izgovor za novo poskupljenje, možda već od danas.

Sutra nova poskupljenja

U trgovinama u Srbiji od sutra se mogu očekivati nove, više, cene mlečnih proizvoda, konzervi, cerealija, uvoznih slatkiša, kućne i lične hemije, flaširanih voda i sokova...

Kako su objasnili trgovci za Tanjug, novi cenovnici su posledica rasta kursa evra i cena sirovina dok su marže ostale nepromenjene.

Prvih dana marta, mlečni proizvodi nekih proizvođača poskupeće za tri odsto, konzervirana hrana za pet procenata, žitarice od 12 do 16 procenata, hemija od tri do šest procenata. Za nekoliko procenata poskupeće slatkiši kao i bezalkoholna pića.

Proteklih dana već su poskupeli za deset i više procenata neki suhomesnati proizvodi , jaja, voće, povrće.

Cene osnovnih životnih namirnica hleba, brašna, ulja šećera i svežeg mesa za sada su stabilne jer su marže pod kontrolom države.

Vlada Srbije krajem prošle godine donela je Uredbu kojom se marža u prometu osnovnih životnih namirnica ograničava na deset odsto.

Uredba se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, beli kristalni šećer, i svinjsko, goveđe, kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.

Centar potrošača Srbije (CEPS) smatra da su poskupljenja neosnovana i neprimerena ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo, izjavila je za Tanjug predsednica CEPS-a Vera Vida.

Prema njenim rečima, poskupljenja su direktan udar na džep potrošača koji su već dovoljno osiromašeni, a kupovna moć je opala što za posledicu ima smanjenje proizvodnje, uvoza i naravno gomilanje zaliha.

"Što se nafte i naftnih derivata tiče, mislim da trgovci jedva čekaju da se nešto desi da bi potrošačima ispostavili nove cene. Iako cena nafte na svetskom tržištu pada, naši trgovci dižu cenu. Pravila nema. Ako znamo da svako ko ima benzinsku pumpu mora da ima zalihe goriva od 10.000 litara ja pitam zašto poskupljuju naftni derivati, žašto se prvo ne prodaju", zapitala se Vida.

I predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović upozorava da su trgovci iskoristili slabljenje dinara prema evru za novo nerealno i neosnovano povećanje cena.

"Trgovci su i u januaru povećali cene, a zna se da je opao životni standard i kupovna moć građana", rekao je Papović, navodeći da zakon ponude i potražnje u Srbiji već dugo ne važi.

"Dovoljno je da se desi cunami u Indoneziji, pa da naši trgovci nađu razlog za poskupljenje, a ne žele da prihvate realnost da je opao promet i da roba stoji na lageru", rekao je Papović u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Podsetivši da je vlada, da bi zaštitila standard građana, uredbom ograničila marže na deset odsto na osnovne životne namirnice, Papović se založio da uredba ne bude ograničenog trajanja, nego da bude trajna.

"Svaka ozbiljna država i svaka ozbiljna vlada vodi računa o osnovnim životnim namirnicama, to je deset do 20 artikala", rekao je on smatrajući da uredba već daje efekte, jer su najviše marže bile upravo na osnovnim životnim namirnicima.

Kako kaže, trgovci moraju da se naviknu da ne mogu zarađivati na osnovnim namirnicima, napominjući da su razlike u cenama i do 60 odsto.

Papović smatra da je i podatak koji su izneli trgovci da je 875 radnji zatvoreno i oko 3.000 ljudi ostalo bez posla kao posledica ograničenja visine marži - klasična manipulacija i zloupotreba informacija.

"To nije uzrok i posledica toga što je država uvela marže", rekao je Papović i zatražio izvinjenje građanima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio Centar 987: Krece papren mart