Izvor: B92, 16.Apr.2010, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni Uredba ne pojeftinjuje gorivo
Beograd -- Izmenjena Uredba o formiranju cene goriva stupa na snagu sutra, a novo poskupljenje benzina i drugih naftnih derivata očekuje se 17. maja.
Cena naftnih derivata ubuduće će se menjati jednom mesečno, a ne kao do sada nakon 15 dana, a prema Uredbi koji je Vlada Srbije donela na jučerašnjoj sednici, promenjen je i procenat posle kojeg se vrši korekcija.
Pošto uredba o cenama stupa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na snagu sutra, to znači da bi nova korekcija goriva vozače mogla da sačeka 17. maja. Stručnjaci se slažu da će efekat ove odluke biti samo psihološki, jer će gorivo ređe poskupljivati. Skreće se i pažnja sa akciza, pošto poslednjih dana više niko ne pominje eventualno smanjenje državnih nameta.
Cena na domaćem tržištu ubuduće će se menjati kada troškovi kursa dolara i sirove nafte na svetskom tržištu pređu 3,5 procenta, a ne kao do sada za 1,5 odsto. Kada se to ukrsti sa odlukom o jednomesečnom usklađivanju dolazimo do toga da je postotak pomeren za samo pola procentnog poena.
Ministarstvo energetike uputilo je zahtev za smanjenem akciza Minsitarstvu finansija, ali to kada se govori o formiranju cena goriva niko ne pominje.
Urednica Balkan Magazina Jelica Putniković ne veruje da će odgovor Ministarstva finansija biti pozitivan, iako je po njenom mišljenju to jedini način da gorivo pojefitini i uskladi se sa cenama u regionu.
"Promena Uredbe o formiranju cene goriva je bacanje prašine u oči onima koji su očekivali da će doći do pojeftinjenja goriva", kaže Putnikovićeva i dodaje će se cene kretati u skladu sa kretanjem cene nafte na svetskom tržištu.
Gde idu pare od akciza
I urednica Energy obzervera Sijka Pištolova ne veruje da uskoro može da očekujemo jefitnije gorivo. Ona ukazuje na to da u strukturi cene, osim države, učestvuje i NIS, kao i privatni naftaši sa svojim profitom. Dakle, za smanjenje cene goriva, svi bi oni trebalo da se dreknu dela profita.
"Uredba je izmišljanje tople vode, koja već postoji. Na ovaj način se kupuje vreme, u tome podjednako učestvuju i država i NIS", kaže Pištolova. Ona ističe da je najveći problem što mi uopšte ne znamo gde ide taj novac koji država uzima od akciza.
Svi se ugrađuju, građani plaćaju
Kada se sve sabere i oduzme, građani na kraju plaćaju profit svima koji se ugrađuju u cenu goriva. A ko se zapravo koliko ugrađuje? Na litar goriva od 115 dinara država uzima najviše, preko 65 dinara. Ostatak je profit NIS-a i privatnih pumpadžija. Treba imati na umu da privatnim naftašima ostaje čist profit od prodaje evrodizela i TNG-a, koji uvoze kao gotov proizvod, što ima ostavlja mogućnost da sve dodatne gubitke nadoknade kroz cenu ta dva važna derivata.
NIS drži monopol na preradu ostalih derivata, što znači da privatni naftaši uvezu sirovu naftu, a zatim je za određeni procen prerade u NIS-ovim ppostrojenjima. To se zove poluotvoreno tržište.
Prema obećanju premijera, obavezama prema EU, a i Ugovoru koji je potpisan sa Rusima, tržište Srbije bi trebalo da postane potpuno otvoreno iduće godine, ali ni to nije garant pojeftinjenja goriva u Srbiji.
Naime, svetske tržište se oporavlja pa se u suštini može očekivati samo rast cene sirove nafte, i samim tim rast cena i u Srbiji.
