Izvor: B92, 30.Sep.2011, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorivo plaćamo skuplje nego u EU
Beograd -- Gorivo u Srbiji sve je skuplje, a naša zemlja ne samo da je po cenama derivata daleko ispred regiona, već je skuplja i od brojnih zemalja zapadne Evrope.
Benzin i dizel trenutno su skuplji kod nas nego u Luksemburgu, Španiji i Austriji, a naznaka pojeftinjenja nema.
Naftni derivati već dugo nisu pojeftinili iako cena nafte u ovoj godini oscilira. Tokom proteklog meseca crno zlato je beležilo i drastičnije padove u ceni, ali prema objašnjenjima domaćih naftaša, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to nije bilo dovoljno da cene na pumpama kod nas padnu.
Da sve bude gore, tržište derivata je od početka godine liberalizovano i vozači nikako da vide efekte te mere. Naime, od liberalizacije tržišta naftnih derivata u Srbiji prošlo je devet meseci, ali čini se da slobodno formiranje cena nije donelo očekivano pojeftinjenje za potrošače.
I u Vladi misle da je gorivo preskupo
"U ime Vlade Srbije mogu da kažem, da nismo u potpunosti zadovoljni cenovnom politikom najvećeg broja aktera na naftnom tržištu Srbije. Spremni smo da ukoliko bude nastavljeno sa ovakvom praksom preduzmemo sve mere kako bi smo zaštitili interese građana i privrede", rekao je Petar Škundrić, savetnik za energetiku premijera Srbije.
Već duže vreme smo zemlja sa najskupljim benzinom i dizelom u regionu. Ovi derivati su znatno jeftiniji u Bosni, Rumuniji, Makedoniji i Bugarskoj. Ipak, zanimljivo je da je Srbija iza sebe sada ostavila i zemlje poput Mađarske, Poljske i Slovenije, gde je standard građana mnogo viši.
Čini se, međutim, da niko nema pravo objašnjenje zašto plaćamo najskuplje derivate u regionu i zašto smo jedna od skupljih zemalja u Evropi.
Bora Tatić iz Udruženja privatnih naftnih kompanija kaže da skupo gorivo plaćamo zbog velikih državnih zahvatanja. "Tu prvenstveno mislim na visoke akcize na gorivo. Ali, one neće biti smanjivane zato što pune budžet", navodi Tatić.
Naftaši su skloni da kažu da je za sve kriva država i njena fiskalna zahvatanja, ali je činjenica da se i sami retko odlučuju na pojeftinjenja, čak i kada za to ima opravdanja.
Posebno je apostrofirano to što je od početka godine dva puta došlo do izmena akciza i što su one, letos, izjednačene na višem nivou. Inače, na državna zahvatanja odnosno na akcizu i PDV odlazi više od 55 odsto ukupne maloprodajne cene benzina i dizela.
Toči se za "jednu crvenu", pa koliko može
Istovremeno, poslednje poskupljenje goriva, do kojeg je došlo krajem avgusta, izazvalo je smanjenje prometa goriva u Srbiji za oko 10 odsto. Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih pumpi, ističe da prodaja goriva zavisi isključivo od toga koliko su za naftne derivate spremni da izdvoje vozači automobila.
"Koliko će litra benzina vozači sipati u rezervoare svojih automobila zavisi isključivo od prihoda koje poseduju i kalkulacije u odnosu na trenutnu visinu cene goriva. Imamo situaciju u kojoj je gorivo u Srbiji poskupelo a s obzirom na visine akciza njegova cena je i inače visoka", kaže on.
Na pumpama u Srbiji benzin BMB 95 košta od 125,8 do 135,4 dinara po litru, evro premijum od 131,6 do 140,9 dinara, dizel D2 od 119,7 do 129,4 dinara, evrodizel od 129,6 do 139 dinara po litru, auto gas od 58,7 do 63,8 dinara po litru. Nakon što je Naftna industrija Srbije, krajem prošlog meseca, povećala maloprodajne cene goriva na svojim benzinskim stanicama, privatne pumpadžije su se odlučile da slede njihov primer.
Tatić naglašava da je "u ovom trenutku benzin u okruženju je svugde jeftiniji nego u Srbiji. Zbog toga se potrošači koji žive u pograničnim delovima zemlje rađe odlučuju da benzin kupuju u susednim zemljama nego kod nas".
On dodaje da su potrošači spremni da daju fiksnu sumu za benzin. Najčešće se radi o iznosu od 1.000 dinara i bez obzira koliko benzina mogu da pazare za tu sumu .
Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih pumpi Srbije, objašnjava da je "sasvim uobičajeno da promet opada nakon svakog poskupljenja benzina u maloprodaji. To se desilo i ovog puta. Takođe, promet benzina opada i zbog loše politike koju je u proteklom periodu vodilo nekadašnje Ministarstvo energetike".
"Naime, dozvoljeno je da se tečni naftni gas koristi kao gorivo, a akcize za njega su niže. Stoga se veliki broj vozača opredelio da se vozi na gas. Takođe, potpuno je besmisleno da se lož ulje na našim pumpama prodaje kao gorivo", naglašava on.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
