Izvor: Večernje novosti, 04.Sep.2016, 20:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji svakog trena aktivno 150 špijuna

Hapšenje hrvatskog agenta samo je deo priče o stalnom delovanju stranih obaveštajaca u našoj zemlji U SRBIJI u ovom trenutku "operiše" između 100 i 150 agenata, koji za potrebe svojih zemalja svakodnevno, javno ili tajno, prikupljaju informacije! Od 20 najjačih obaveštajnih agencija, koliko ih je aktivno u našoj zemlji, "najagilnije" su svakako nemačka (BND), engleska (MI 6), kao i agencija Sjedinjenih Američkih Država (CIA), ali je sve više onih sa Bliskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << istoka, iz Irana i Turske, ali i sa teritorije Kosmeta. Ovako, za "Novosti" posle hapšenja Čede Čolovića (57), penzionisanog oficira VSK koji je u našoj zemlji špijunirao za Hrvate, govore iskusni srpski obaveštajci. Prema njihovim ocenama, u Srbiji, pored Hrvata, posebno "istražuju" i Slovenci i Bosanci. Nekadašnji civilni i vojni bezbednjaci, procenjuju da bi hvatanje agenta hrvatske obaveštajne službe mogao da bude početak odmotavanja lanca totalne špijunaže na Balkanu, ali i da Čolović svojim delovanjem nije mogao da ugrozi sistem bezbednosti Srbije, s obzirom na to da on očigledno nije imao pristup informacijama o vitalnim interesima naše zemlje. - Hrvatske agente u Srbiji trenutno svakako zanima vojna vežba srpskih i ruskih snaga, koja bi trebalo uskoro da se održi na lokaciji blizu Hrvatske - kaže za naš list Božidar Spasić, bivši operativac Državne bezbednosti - Špijuni iz zemalja nastalih raspadom bivše SFRJ, pre svih Hrvatske, BiH i Slovenije, u svakodnevnom su kontaktu sa svojim obaveštajnim službama. Radi se o ljudima koji su nekada živeli na teritorijama ovih zemalja, ili u pograničnim mestima. Bivši šef Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović smatra da je hapšenje Čede Čolovića "ohrabrujuće", jer je prvo u poslednjih 15 godina i da je dokaz da je opredeljenje naših službi da budu dosledne u svom radu."REGRUTI" SARADNICI obaveštajnih službi zaduženi za tercijalne informacije regrutuju se na različite načine. Ključni faktor prilikom izbora jeste njihov kapacitet za obaveštajni rad. - To uključuje poznanstva, kretanje među ljudima koji bi potencijalno mogli da budu bezbednosno zanimljivi, kao i nevidljivost za kontraobaveštajni rad suparničke službe - ističu srpski bezbednjaci. - Poznato je, još od Drugog svetskog rata, da Hrvatska obaveštajna služba tesno sarađuje sa Nemačkom službom (BND), koja je kod nas veoma aktivna - kaže Stojanović. - U žiži interesovanja svakako su naoružavanje armije, raspored vojnih snaga, kao i aktivnosti Ruskog humanitarnog centra u Nišu... I drugi sagovornici "Novosti", upućeni u rad obaveštajnih službi u Srbiji i regionu, kažu da ovo hapšenje ne predstavlja pravu "filmsku" špijunažu, kojom se bave profesionalni obaveštajci, već se radilo o terenskom prikupljanju informacija tzv. tercijalnog karaktera. One, iako nisu prvorazredne državne tajne, zavisno od korišćenja, mogu u velikoj meri da utiču na odnose između država. - Čolovićev zadatak je, najverovatnije, bio da prosleđuje lične informacije o višim oficirima i ljudima koji su poznati hrvatskim obaveštajnim strukturama - objašnjava sagovornik "Novosti" koji je insistirao na anonimnosti. - On je to činio ostvarujući svakodnevne kontakte sa ovim osobama, njihovim prijateljima i članovima porodica. Reč je o naizgled banalnim informacijama poput adresa stanovanja, bračnog statusa, učestalosti putovanja u inostranstvo... KRUG SARADNIKA SVAKA obaveštajna služba ima na raspolaganju krug saradnika, udaljenih od istinskog obaveštajnog rada. Njihov zadatak je, ukazuju naši sagovornici, da prikupljaju informacije koje na prvi pogled nemaju bliske veze sa aktuelnom državnom politikom zemlje za koju rade.
Pogledaj vesti o: CIA,   Turska

Nastavak na Večernje novosti...