Izvor: Vesti-online.com, 30.Dec.2014, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji čin Hladnog rata (3): Prokletstvo Zaliva svinja
Operacija Mungos jedna je od najozloglašenijih, najskupljih i najkatastrofalnijih akcija koje je CIA izvela u istoriji.
Fidel Kastro je na vlast došao na idejama antikolonijalizma i nije prošlo mnogo od pobede do konflikta sa Sjedinjenim Američkim Državama koje su decenijama ekonomski izrabljivale Kubu. U Vašingtonu je pala odluka da Kastro mora da padne. Administracija predsednika Dvajta Ajzenhauera je pri kraju mandata >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << autorizovala Operaciju Mungos, ali će tek njegovom nasledniku Džonu Kenediju pasti vruć krompir u ruke da tu akciju i pokrene.
Operacija Mungos je jedna od najozloglašenijih, najskupljih i najkatastrofalnijih akcija koje je CIA izvela u istoriji. Započeta je 1960, kada je CIA, uz predsednikovo ovlašćenje, počela da planira pokušaj svrgavanja kubanske vlade. Da bi se prikrila svaka veza sa SAD, napad je trebalo da izvede armija kubanskih izbeglica koju je CIA obučila u Gvatemali. Nakon niza vazduhoplovnih napada čiji je cilj bio da odvrate pažnju, amfibijski oklopni transporteri su se 17. aprila 1961. iskrcali na obalu u Zalivu svinja i istovarili 1.300 gerilaca. Planirano je da se oni sretnu s manjom četom padobranaca, koji je trebalo da se spuste ubrzo nakon njihovog dolaska. Oni bi onda krenuli da zauzimaju komad po komad zemlje, duboko ubeđeni da će lokalno stanovništvo stati uz njih nezadovoljno Kastrovom diktaturom.
Ali, plan je bio jako loše tempiran i baziran na pogrešnoj pretpostavci da je stanovništvo Kube većinski protiv Kastra. Drugo, kubanska obaveštajna služba je znala za invaziju, pa su izbegličke snage napadnute skoro odmah nakon iskrcavanja. Zatim, nevolje su pravili i loše vreme, koralni grebeni i močvare koje su progutale većinu opreme.
Procenjuje se da je tokom invazije poginulo oko 2.000 Kubanaca i više od 100 pripadnika armije izbeglica, dok je preostalih 1.200 zarobljeno, a kasnije su neki od njih pogubljeni po Kastrovom naređenju. Posle godinu i više dana preostali su oslobođeni u zamenu za pomoć kubanskom narodu u hrani i lekovima vrednu 53 miliona dolara. Sve u svemu, nekoliko američkih funkcionera podnelo je ostavke zbog umešanosti u akciju, a mnogi veruju da je upravo ona ojačala odlučnost kubanske vlade i pojačala nepoverenje prema američkoj spoljnoj politici.
Međutim, kako je sam Raul Kastro pre tri godine priznao, Amerikanci su bili bliže pobedi nego što su Kenedijevi ljudi to i mislili. Raul je u neobično otvorenom intervjuu rekao da su on i Fidel bili ubeđeni da će posle početnog udara SAD krenuti s punom invazijom na Kubu, te da zvanična Havana nije smatrala da ima bilo kakve šanse da se tome odupre.
Slično su smatrali i pojedini američki generali, pre svega general Tejlor Maksvel, komandant vazduhoplovstva, ali je Džon Kenedi oklevao i odlučio da se podvijenog repa povuče iz akcije. Za Kenedija i CIA to je bila velika sramota.
Najveća u istoriji. Kubanska emigracija je toliko bila kivna na američkog predsednika da se i do dan danas smatra da je imala udela u atentatu na Kenedija 1963. godine, tim pre što je sam ubica Li Harvi Osvald bio prokubanski aktivista. Ovo je, međutim, oštro demantovao lično Fidel Kastro.
- Poslednje što smo mi želeli je ubistvo Kenedija. Znali smo da to može samo da donese probleme Kubi koja bi bila prvooptužena - rekao je Fidel Kastro.
*Poslednji čin Hladnog rata (2): Plan da Fidelu otpadne brada
Nastavak na Vesti-online.com...
