Izvor: Večernje novosti, 08.Sep.2017, 18:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da smo trusno područje, znamo i bez CIA

Izveštaj Amerikanaca da će Srbiju potresti razorni zemljotresi nije uzbudio domaće seizmologe. Seizmička opasnost na našim prostorima je stalna. Tačno se znaju moguće zone žarišta DA Srbiji prete zemljotresi i da je seizmička opasnost na našim prostorima stalna - nije ništa novo. Nema dileme da će se na teritoriji naše zemlje u doglednoj budućnosti događati zemljotresi, koji mogu da budu razorni. Znamo sa sigurnošću i to, kao i žarišne zone na kojima ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << možemo očekivati. Na to ne možemo da utičemo, ali zato možemo da uradimo mnogo toga da smanjimo posledice zemljotresa koji će doći. PROČITAJTE JOŠ: Uzdrmalo se tlo oko naše zemlje: U Srbiji trese, ali blago Ovako za "Novosti" komentariše podatak iz poslednjeg izveštaja CIA da je prirodna katastrofa koja preti Srbiji zemljotres Branko Dragičević, rukovodilac Republičkog seizmološkog zavoda. PROČITAJTE JOŠ: I Srbiji preti zemljotres - Podatak da će biti zemljotresa u Srbiji na nivou je onog "biće kiše", jer na osnovu iskustava o prethodnim događanjima znamo da je na ovom tlu sezimička opasnost stalna i da će se sigurno dogoditi - kaže Dragičević. - Živimo u seizmički aktivnoj oblasti. Godišnje se u Srbiji dogodi u proseku 1.500 "lakših" potresa, a one ispod magnitude od 2,3 jedinice po Rihteru naša čula ne mogu da registruju. Ne znamo, međutim, kako kaže naš sagovornik, kada će se dogoditi, i preciznu lokaciju, jer se zemljotresi ne mogu predvideti. Zato u svakom trenutku znamo procenu ugroženosti, kao i da će biti jačine do 6 stepeni Rihterove skale. Svi podaci kojima Zavod raspolaže služe da se posledice zemljotresa svedu na minimum i spremno dočekaju udari. - Dosadašnje iskustvo pokazuje da su na našim prostorima najjači zemljotresi bili do 6 stepeni Rihterove skale, a u poslednjih stotinak godina dogodilo se oko 40 zemljotresa jačine veće od 5 Rihtera - objašnjava naš sagovornik. - Najjači je bio u Lazarevcu 1922. godine - 5,9, iste jačine i pet godina kasnije na planini Rudnik, dok je 2010. godine jak zemljotres pogodio Kraljevo, kada je magnituda bila 5,4 jedinice po Rihteru. Svakako da su posledice zemljotresa mnogo jače kada se dogode u urbanim delovima i blizini gradova. Mape hazarda, ili opasnosti, koje rade stručnjaci u Seizmološkom zavodu služe da bi se procenila ugroženost, pripremili za reagovanje u vanrednim situacijama i spremni dočekali udar za koje iskustvo o prethodnim događanjima sugeriše verovatnoću da će se ponovo dogoditi. - Nije svrha u prognozi koja će reći tačno vreme kada će se zemljotres dogoditi, da bismo bili spremni da pobegnemo, ili se sklonimo, već da bi zgrade koje podižemo, objekti koje gradimo mogle da izdrže potres - objašnjava Dragičević. - Po njegovim rečima, najveća opasnost od zemljotresa u našoj zemlji je u centralnoj Srbiji i južnoj pokrajini. Na spisku žarišnih, sa najviše energetskog potencijala su zone - Svilajnac, Rudnik, Kopaonik, Mionica, Vranje, Jagodina, Vitina, Trstenik. STANICE U SRBIJI trenutno ima 20 seizmoloških stanica, a Republički seizmološki zavod u sistemu koristi još dvadesetak seizmoloških stanica iz okolnih zemalja kao što su Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Mađarska, Austrija, Slovenija pa čak i Italija. Kada zemljotres ima razorno dejstvo, seizmolozi na terenu prikupljaju podatke o njegovoj manifestaciiji na terenu. Bespravna gradnja poslednjih godina i nevođenje računa o kvalitetu objekata koji se grade, mogu da budu ozbiljan problem ako se zemljotresi dogode u saim gradovima.
Pogledaj vesti o: CIA

Nastavak na Večernje novosti...