Izvor: Politika, 21.Sep.2012, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agenti CIA osuđeni na 160 godina zatvora
Vrhovni sud u Rimu pooštrio kazne američkim špijunima i italijanskim pomagačima za kidnapovanje egipatskog imama 2003. godine u Milanu
Rim – Vrhovni kasacioni sud u Rimu potvrdio je u sredu krivicu 23 agenata američke CIA i dvojice pomagača – agenata italijanske vojnobezbednosne službe Sismi – za otmicu imama Abu Omara u Milanu 2003. godine, izvestile su agencije i vodeći italijanski dnevnici „Korijere >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dela sera” i „Republika”. Ovo je prva pravosnažna presuda protiv agenata CIA koji su u eri predsednika Džordža Buša širom planete kidnapovali ljude i odvodili u tajne zatvore.
Posle sedmočasovne rasprave iza zatvorenih vrata, sudije Pete kaznene komore Vrhovnog suda pooštrile su svojevremeno izrečene kazne agentima i pomagačima CIA. Po sedam godina robije, umesto prvobitnih pet godina zatvora, izrečeno je u odsustvu dvadeset dvojici agenata CIA. Šefa milanske „filijale” CIA Roberta Seldona Ledija čeka devet godina robije, umesto prvobitnih osam, ako se pojavi u Italiji, ili ako kroči na tle neke od država članica EU.
Dvojici američkih pomagača, bivšem šefu arhiva Sismija Piju Pompi i njegovom pomoćniku Lučanu Brustu izrečene su kazne zatvora u trajanju od po dve godine i osam meseci.
Sud je naložio otvaranje nove istrage i ponovno pokretanje procesa protiv bivših čelnika Sismija Nikola Polarija i Marka Mančinija. Prethodno su pošteđeni kazne – zbog nedostatka dokaza. Javno tužilaštvo podnelo je dokaze krivice, ali ih sud nije uzeo u obzir, pošto su proglašeni državnom tajnom. Vrhovni sud u Rimu dodatno je prosledio slučaj Ustavnom sudu da bi se razmotrilo u načelu kada je čuvanje državnih tajni u skladu sa ustavom.
***
Slučaj otmice milanskog imama izazvao je veliku pažnju italijanske i svetske javnosti. Pred početak rata u Iraku, 17. februara 2003. godine, agenti CIA kidnapovali su u centru Milana egipatskog državljana Osamu Nasera Mustafu Hasana, poznatijeg kao imam Abu Omar. U italijanskom azilu propovednik je oštro kritikovao politiku SAD, što je bio povod za njegovu otmicu.
Usred dana agenti su preprečili put imamu, nasilno ga uvukli u jedno od korišćenih vozila i prebacili ga u bazu NATO-a u Avijanu. Prema tumačenju italijanskog pravosuđa, ilegalno je avionom prevezen u tajni zatvor CIA u američkoj bazi Ramštajn, u Nemačkoj.
Posle višednevnog saslušanja, američki agenti prepustili su imama Egiptu. Nastavak saslušanja trajao je – bez saopštavanja razloga zatočenja i bez podizanja optužnice – do 2007. godine, kada je Omar vraćen u Italiju.
Veće interesovanje od same otmice pobudilo je pokretanje zvanične istrage i sudskog procesa u Italiji. Bio je to prvi proces ove vrste vođen protiv agenata najmoćnije obaveštajne službe sveta, američke CIA, i protiv saučesnika iz italijanske vojnobezbednosne agencije Sismi. Vojnoobaveštajna služba Sismi bila je u to vreme zadužena za obaveštajni rad u inostranstvu i za saradnju sa prijateljskim službama. U međuvremenu su zakonom od avgusta 2007. njena zaduženja prenesena u ruke civilne Informativno-bezbednosne agencije za inostranstvo AISE.
Proces, vođen u odsustvu američkih učesnika i ključnih italijanskih saučesnika u kidnapovanju, okončan je 2010. presudom koja je proglašena alibi predstavom javnih tužilaca i sudija.
Italija nije zvanično zahtevala od SAD izručenje optuženih i osuđenih. Šef CIA u Italiji i dvojica njegovih najbližih saradnika, štaviše, izuzeti su iz optužnice jer su uživali diplomatski imunitet. Bivši šefovi Sismija takođe nisu pozvani na odgovornost – dokazi su bili pod zaštitom pečata državne tajne.
Osuđeni su, na kraju, samo izvršioci i neposredni nalogodavac, šef milanskog odseka CIA Robert Ledi. Među italijanskim saučesnicima osuđena su dvojica marginalnih saučesnika – šef i pomoćnik obaveštajnog registra.
Opšti utisak je bio da se čeka da „naraste trava” i da se slučaj odloži – ad akta.
Odluka suda u Rimu da ponovo pokrene postupak protiv bivših čelnika italijanskih obaveštajaca, kao i zahtev Ustavnom sudu Italije da preispita granice prihvatljivosti čuvanja državnih tajni, svedoče o koracima koji bi mogli da iz temelja izmene pravosudnu praksu u Italiji. Barem u načelu, ako ne i u praksi.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 21.09.2012.
