Izvor: Politika, 14.Nov.2011, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Aleji velikana sahranjen Petar Kralj
Petar Kralj, jedan od naših najvećih glumaca koje smo imali, sahranjen je na beogradskom Novom groblju u Aleji velikana, u prisustvu velikog broja kolega, prijatelja, poštovalaca njegove glume, građana. Sahrani je prisustvovao i Boris Tadić, predsednik Srbije i mnogi iz političkog, javnog i kulturnog života naše zemlje.
Opelo je služio Radovan Bigović, dekan Teološkog fakulteta, a kovčeg je iznet uz zvuke trube i pesme „Svilen konac”. Protojerej Bigović je održao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oproštajni govor, istakavši da je tron na kojem je sedeo čudesni Kralj upražnjen, ali ovo nije njegov kraj, već kapija kojom ulazi u novi život, u naručje darodavca života, na večnu pozornicu. Na samom grobu, nakon crkvenog obreda, braća Teofilovići otpevala su „Ti bi hteo pesmom da ti kažem”.
Komemorativni skup povodom smrti Petra Kralja, održan je u prepunom Ateljeu 212, kući na čijoj sceni je odigrao veliki broj pozorišnih uloga. Porodica, prijatelji, ljubitelji umetnosti Petra Kralja došli su da se oproste od ovog dobrog čoveka, izuzetnog glumca, brižnog oca i supruga. Nikada scena Ateljea 212 i velika pozorišna porodica, kojoj je Pera Kralj svim srcem pripadao, nisu bili tužniji. U Atelje 212 proteklih dana stiglo je na stotine telegrama, rekao je upravnik Kokan Mladenović.
„Teško je poverovati”, napisao je glumac Svetozar Cvetković, „da dragog Pere više nema među nama.” Dok je Nenad Ćirić zapisao: „Od danas je nebo bogatije za jednog anđela”.
– Dragi Petre, rodio si se sa čistim plavim očima zagledan u svet, od koga si detinje očekivao da te zagrli kao majka, reči su Svetlane Bojković, kojima je počela sećanje na svog prijatelja i kolegu, i dodala:
– Dragi moj druže. Mogla bih dugo da govorim o onome što nisam stigla za ovih 40 godina zajedničkog rada i druženja. Nisam ti nikada rekla koliko sam od tebe naučila i o životu, i o glumi. Svojim postojanjem podsetio si nas na plemenitost, lepotu, ljubav, skromnost, vrednoću, tolerantnost, snagu, izdržljivost.
Gorica Popović, koja je mnoge scenske zgode i nezgode tokom dugih godina zajedničkog rada delila se Petrom Kraljem, primetila je:
– Izvesno je, nećeš nas dočekati ujutro naslonjen na šank, ćutljiv, kobajagi nešto ljut i mrk. Kada ga pozdravim: Zdravo Perice, moja merice, osmehne se. Petar je bio za sve nas mera stvari. Mera našeg zanata i umetnosti. Naš pehar mudrosti, riznica, trebalo je samo da otvoriš srce i svemu ćeš se naučiti od Petra: skromnosti, predanosti, viteštvu, ljubavi za ljude. Naučićeš se toleranciji, blagosti, gospodstvu, odgovornosti prema onome što radimo i veri da to ima smisla.
Tokom proteklih godina Pera se pred nama, kako je naglasio Ljubomir Simović, pojavljivao kao Maksim Crnojević, Hamlet, Ujka Vanja, Tola Manojlović, Doktor Šuster, Sizif...
– Godinama sam bio njegova publika, a jedne nezaboravne oktobarske večeri pre skoro četiri decenije, kada nas je Kralj kraljevski počastio ulogom Skitnice u „Čudu u šarganu” imao sam sreću da postanem i njegov pisac. Svi znaju da je Petar Kralj kao glumac ostvario impresivno delo, da je na sceni, kako se to školskim jezikom kaže stvorio čitavu galeriju živopisnih likova, ali malo ko zna da je isto tako dobro umeo da piše. Kao glumac Kralj je opravdao svoje prezime, a čitajući ono što je povremeno pisao mogu da kažem da se pisanju posvetio onoliko koliko je posvetio glumi, opravdao bi ga i kao pisac, rekao je Simović. Dok je Vida Ognjenović kazala:
Sa komemoracije u Ateljeu 212
– Kako svaka reč o Petru Kralju danas zvuči beznadežno! Nema njega da u dva poteza diskretno odigra našu tugu, ili da je iskaže stihovima u koje je kazujući ih upisivao sopstveno biće. Petar Kralj je superlativ za svaku izuzetnu ljudsku osobinu. Plemenit, duboko osećajan, a dečački stidljiv, skroman, ranjiv, inteligencije oštre kao žilet, a suzdržan i zatajen doneo je na scenu toplu humanu poetiku slabosti, intelektualnog usijanja, blagost patnje.
Dušan Kovačević je uz ostalo, rekao: „Kada sretnete Peru Kralja, jednog od najvećih srpskih glumaca i kažete mu da je sinoć odigrao još jednu sjajnu ulogu, on se zbuni, malo zacrveni, odmahne rukom i lepo vidite stid ga je da se o njemu priča”.
Od Kralja su se oprostili na komemoraciji i Tihomir Stanić, Konstantin Kostjukov, Aleksandar Stojković, Jovan Ćirilov, Milena Pavlović, ali i novinar Aleksandra Lukić, dekorater Đoka Milovanov, slikar Ljubisav Milunović, kao i frulaš Bora Dugić i mali orkestar koji je svirao muziku iz monodrame „Živeo život Tola Manojlović”.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 14.11.2011.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
