Izvor: Blic, 04.Maj.2010, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić danas otvara poslovni forum Srbija-Norveška
Predsednik Srbije Boris Tadić otvorio je poslovni forum u Oslu i pozvao norveške kompanije da investiraju u Srbiju, iz koje postoji mogućnost bescarinskog izvoza na tržište od 800 miliona ljudi. Boris Tadić u poseti Oslu
"Norveški investitori su dobrodošli u prijateljsku Srbiju, kao i svi građani Norveške", rekao je Tadić na Poslovnom forumu Srbije i Norveške.
Srbija ima potpisane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama sporazuma CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
To znači, ukazao je srpski predsednik, da je iz Srbije moguć izvoz proizvoda bez plaćanja carina ukoliko je 51 odsto proizvedeno u našoj zemlji.
Tadić je, kako je Tanjugu preneto u srpskoj delegaciji, obavestio norveške partnere i zvaničnike da je Srbija pripremila detaljnu strategiju razvoja u narednih 10 godina.
On je posebno ukazao da su tim planom predviđene velike investicije u oblasti infrastrukture, posebno na Koridoru 10.
Poslovni forum u Oslu je obostrano shvaćen kao dobra prilika da se norveškim preduzetnicima predstave mogućnosti srpske privrede.
U državno-privrednoj delegaciji Srbije, koju predvodi Tadić, su i ministar trgovine Slobodan Milosavljević i predsednik PKS Miloš Bugarin.
Tokom održavanja foruma do 6. maja, biće obavljeni brojni poslovni razgovori između predstavnika naših i norveških kompanija, najavljeno je u PKS.
Privredna saradnja između dve zemlje je za Srbiju naglo dobila na značaju nakon što je krajem jula 2006. godine norveški mobilni operator - "Telenor" - kupio većinski paket akcija srpske kompanije "Mobi 63", tada u većinskom državnom vlasništvu, za milijardu i 513 miliona evra. Time je "Telenor" postao najveći strani investitor u srpsku ekonomiju.
Još nekoliko norveških kompanija, je osim "Telenora", investiralo u našu privredu, ali je vrednost tih ulaganja bila znatno manja, dok su trgovinski odnosi dve zemlje, kako je Tanjugu rečeno u Privrednoj komori Srbije, postali nešto življi tek od polovine ove decenije, navode u PKS.
Postoje, međutim, prema oceni Komore, brojne neiskorišćene mogućnosti da se dvostrana trgovinska saradnja dve zemlje unapredi.
Globalna privredna kriza je, kako navode eksperti PKS, u toku protekle dve godine uticala na osetan pad svetske trgovine, a takođe i na nivo robne razmene Srbije i Norveške, pa je i zbog toga poslovni forum u Oslu šansa da se ukupni privredni odnosi dve zemlje "relaksiraju" i značajno unaprede.
Norveška je, prema svi meritornim pokazateljima, jedna od privredno najrazvijenijih zemalja sveta, sa bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika koji je među najvišim na svetu.
Visok industrijski potencijal Norveške čini tu zemlju, prema oceni međunarodnih eksperata, vrlo privlačnom za sve inostrane partnere, a među njima i one koji, poput Srbije, žele da ubrazno modernizuju vlastitu ekonomiju i osposobe je za veće isporuke na strano tržište.
Predsednik Srbije posetio je juče "Telenor" gde je razgovarao sa generalnim direktorom ove kompanije Jonom Fredrikom Baksasom i drugim članovima menadžmenta.
Pored "Telenora", još nekoliko norveških kompanija investiralo je u privredu Srbije, ali je vrednost tih ulaganja bila znatno manja, dok su trgovinski odnosi dve zemlje postali nešto življi tek od polovine ove decenije.
Prema oceni Privredne komore Srbije, postoje brojne neiskorišćene mogućnosti da se dvostrana trgovinska saradnja dve zemlje unapredi.
Globalna privredna kriza je protekle dve godine uticala i na nivo robne razmene Srbije i Norveške, pa je i zbog toga poslovni forum u Oslu šansa da se ukupni privredni odnosi dve zemlje "relaksiraju" i značajno unaprede.
U periodu od 2005. do kraja 2008. vrednost robne razmene Srbije i Norveške uvećana je na više od 30 miliona dolara godišnje u oba pravca, ali sa značajnim deficitom na našoj strani.
Tadić položio venac na spomenik partizanima u Oslu
Predsednik Srbije Boris Tadić položio je danas venac na spomenik jugoslovenskim partizanima na groblju Vestre Gravlund u Oslu.
Na teritoriji Norveške tokom Drugog svetskog rata u zatvorima i logorima za zatočenike iz raznih krajeva okupirane Evrope bilo je ukupno 4.113 građana bivše Jugoslavije, najvećim delom pripadnika partizanskog pokreta koji su tokom Drugog svetskog rata internirani u Norvešku. Zatočeništvo je zbog posebno teških prirodnih uslova preživelo svega njih 1.741.
Na spomeniku na groblju koje je posetio predsednik Tadić navedeno je da je više od 3.000 jugoslovenskih partizana tokom rata poginulo u borbi za slobodu i nezavisnost Norveške.
Pored memorijalnog kompleksa Vestre Gravlund i u Falstadu na teritoriji Kraljevine Norveške nalazi se, do sada evidentiranih, petnaest lokaliteta vezanih za stradanje ratnih zarobljenika srpskog porekla u periodu između 1941. i 1945.
Forum traje do 6. maja, a u srpskoj delegaciji su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
U popodnevim satima Tadić će razgovarati i sa predsednikom norveškog parlamenta, Stortingeta.
Tadić se juče sastao sa norveškim kraljem Haraldom V i premijerom Jensom Stoltenbergom.
Stoltenberg je posle susreta sa Tadićem istakao da Srbija ima ključnu ulogu za mir i stabilnost na Balkanu i preneo da zvanični Oslo snažno podržava Srbiju u procesu evropskih integracija.
Norveški premijer je, odgovarajući na pitanje novinara ko će pre postati članica EU, odgovorio da će to biti Srbija, dok je Tadić naglasio da Srbija radi sve što je u njenoj moći da ispuni sve uslove i da pre Norveške postane punopravna članica Unije.
Kosovo, čiju je jednostrano proglašenu nezavisnost Norveška priznala, jedino je sporno pitanje u odnosima dve zemlje.
Norveška je, inače,u Generalnoj skupštini UN, oktobra 2008. godine, podržala inicijativu Srbije da se o legalnosti secesije Kosova izjasni Međunarodni sud pravde.
Ova skandinavska zemlja je učestvovala u javnoj raspravi pred MSP u decembru prošle godine, zastupajući stav da secesija Kosova nije protivna međunarodnom pravu.
