Izvor: RTS, 04.Nov.2010, 19:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reagovanja na Tadićevu posetu Hrvatskoj
Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru značajan korak ka pomirenju Srbije i Hrvatske, ocenjuju svetski mediji. Jačanje saradnje Hrvatske i Srbije ključan element regionalne stabilnosti, navodi francusko ministarstvo spoljnih poslova.
Sjedinjene Američke Države pozdravljaju posetu predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru i odaju priznanje napretku koji su Beograd i Zagreb načinili u procesu pomirenja, rekao je portparol Stejt departmenta Filip Krauli na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << konferenciji za novinare.
Direktor Dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac ocenio je da je dobro da je došlo do susreta srpskog i hrvatskog predsednika u Vukovaru i Paulin Dvoru ali da "sam po sebi" njihov susret i razgovor neće rešiti nijedan problem izbeglih Srba.
Štrbac je rekao da je mnogo bolje da dolazi do takvih poseta i uzajamnih izvinjenja, kao i da predsednici dve države razgovaraju "kao prisni prijatelji", ali da to neće rešiti brojne probleme Srba iz Hrvatske poput nerešenih stanarskih prava, obnove porušenih kuća, neisplaćenih penzija i ugrožavanja lične i imovinske bezbednosti povratnika.
Prema njegovim rečima, Srbi iz Hrvatske nisu zadovoljni ni zbog najave da bi pitanje tužbe i kontratužbe između dve zemlje za genocid moglo da bude rešeno vansudskim poravnanjem jer se na taj način nikada neće saznati puna istina.
Krauli je ocenio da je ta poseta pokazatelj stalnih napora koje Srbija i Hrvatska čine da bi ojačale bilateralne odnose i pozabavile se pitanjem nasleđa tragičnih događaja po raspadu bivše Jugoslavije.
Susret predsednika Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Ive Josipovića pozdravila je i Francuska, ocenivši ga kao doprinos pomirenju između zemalja Balkana, saopštilo je francusko ministarstvo spoljnih poslova.
Jačanje saradnje Hrvatske i Srbije, kako je ukazao portparol ministarstva Bernar Valero, "predstavlja ključan element regionalne stabilnosti i pospešuje njihovo približavanje Evropskoj uniji".
Premijer Slovenije Borut Pahor pohvalio je posetu predsednika Srbije Vukovaru, istučući da ta poseta predstavlja doprinos miru i stabilnosti u regionu.
Slovenački premijer je istakao da mu je drago zbog posete srpskog predsednika Hrvatskoj i da se nada da će i drugi u Evropskoj uniji ceniti taj njegov potez, jer Srbija zaslužujue ohrabrenje.
Svi svetski mediji danas ocenjuju da je poseta predsednika Srbije Vukovaru od istorijskog značaja i korak ka pomirenju Srbije i Hrvatske.
Agencija Asošijeted pres piše da se Tadić danas izvinio na mestu krvavog masakra više od 200 Hrvata i izrazio najsnažniju osudu, koju je do sada neki lider iz Beograda izrekao za srpske ratne zločine.
Saradnja Hrvatske i Srbije je ključna za stabilnost na Balkanu, ali i ključan uslov za ulazak u Evropsku uniju čemu obe zemlje teže, piše AP.
Agencija Frans pres ocenjuje da Tadićeva poseta Vukovaru predstavlja novi znak poboljšanja odnosa Hrvatske i Srbije koje su inicirali predsednici dve zemlje.
Rojters takođe ocenjuje da je Tadićeva poseta Vukovaru istorijska i podseća da je Tadić reformator koji je već izrazio žaljenje za svu patnju koju je Srbija prouzrokovala tokom raspada Jugoslavije.
Vodeće ruske televizije i agencije prenele su da je predsednik Srbije Boris Tadić prvi srpski lider koji je posle raspada bivše SFRJ i okončanja sukoba u Hrvatskoj posetio Vukovar i položio venac na mesto zločina nad hrvatskim ratnim zarobljenicima i civilima u Ovčari.
Većina hrvatskih političara pozdravila je izvinjenje predsednika Srbije Borisa Tadića za zločin nad žrtvama u Vukovaru, prenela je Hrvatska radio-televizija.
"Ja mislim da je izvrsna izjava predsednika Srbije Tadića kojim je, ne samo izrazio žaljenje zbog nevinih žrtava, nego i izvinjenje zbog zločina", rekao je u Saboru Vladimir Šeks (HDZ). On je naglasio da je to "jedan važan i veoma vredan iskorak koji će bitno uticati na odnose između Hrvatske i Srbije i na jačanje stabilnosti u regionu".
Damir Kajin iz Istarskog demokratskog sabora (IDS) izjavio je da bi bilo dobro kad bi parlamenti u obe države otvorili pitanje odustajanja od tužbi za genocid.
