Izvor: S media, 03.Apr.2010, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prilika za jačanje privrednih odnosa
Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Libiji i razgovori sa libijskim vodjom Moamerom el Gadafijem su odlična prilika da dvojica državnika razgovaraju ne samo o unapredjenju tradicionalno dobrih političkih veza Beograda i Tripolija, već i o jačanju ekonomsko - trgovinskih odnosa dve zemlje.
Libija je do raspada bivše Jugoslavije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bila jedan od najvažnijih privrednih partnera Srbije, posebno kad je reč i izvodjenju investicionih radova u inostranstvu, ali su nakon uvodjenja sankcija trgovinske veze dve zemlje ogranične, da bi počele da se poporavljaju tek od polovine ove decenije.
Srbija je polovinom ove decenije počela da izvozu u Libiju u nešto većem obimu industrijske mašine, pogonske aprate i uradjaje, sadni materijal i raznu drugu robu, tako da je izvoz na godišnjem nivou dostigao oko 4,5 miliona dolara, dok je uvoz bio simboličan.
Preduzeće "Ivan Milutinović", je proteklih godina bilo angažovano na velikom poslu rekonstrukcije luke Tripoli, a vrednost tog aranžmana je 122,5 miliona dolara.
Više privatnih firmi iz Srbije je u periodu 2006 - 2010. zaključilo poslove manje vrednosti, a u Libiji sada razne poslove obavljaju, izmedju ostalih, naša preduzeća - "Geoinstitut", "Hidrotehnika" i "Jugoimport SDPR".
Kompanije iz Srbije pozvane su, inače, krajem prošle godine da se masovnije uključe u razne infrastrukturne projekte u Libiji u koje će već tokom ove godine biti uloženo oko 25 milijardi dolara.
Libija je, inače, jedan od vodećih svetskih izvoznika nafte i prirodnog gasa i godišnje ostvaruje veliki višak u spojnotrgovinskoj razmeni, što omoguće vladi u Tripoliju da milijarde dolara usmeri na izgradnju puteva, luka i niz drugih infrastruturnih objekata koji se podižu uglavnom uz učešće visokokvalifikovane strane radne snage.
Srpske kompanije su, prema rečima kopredsednika Mešovitog srpsko-libijskog komiteta Muhameda Hidžazija, dobrodošle u njegovu zemlju koja je veoma zanimljivo tržište i za izvodjače infrastrukturnih radova iz mnogih država, uključjući i najrazvijenije.
Hadžazi je, naime, ukazao da naše firme na libijskom tržištu očekuje, na već raspisanim i novim tenderima, velika konkurencija kompanija, naročito onih čije sedište je u Evropi i Aziji.
Mnogi naši radnici koji već godnama rade sezonski ili stalno u Libiji, angažovani uglavnom od strane grčkih ili kiparskih graditelja puteva i drugih infrastrukturnih objekata, ukazuju da je ta afrička zemlja pravi investicioni raj, gde se "stalno nešto zida i gradi".
Bolje upućeni u aranžmane sa libijskim investitorima navode da je najvažnije da naše firme direktno dogovaraju poslove , a ne da se angažuju kao podizvodjači od strane nekih drugih inostranih kompanija, jer je tada zarada osetno manja.
Hadžazi je u novembru 2009. izjavio u Beogradu da će njegova zemlja naročito velika sredstva usmeriti na finansiranje projekata u saobraćajnoj infrastrukturu, stanogradnji, vodovodnom sistemu, farmaceutskoj industriji, u čemu naši izvodjači imaju veliko iskustvo.
Prilikom prošlogodišnje posete Hadžazija našoj zemlji bilo je reči i o plaćanju sprskog duga Libiji za ranije preuzetu naftu, u vrednosti oko 50 miliona dolara. Dogovoreno je da se to dugovanje otplati uglavnom robnim isporukama.
U vreme Hadžazijeve posete, posle trodnevnog zasedanja Mešovitog komiteta za saradnju dve zemlje, u Beogradu je potpisan Protokol o saradnji dve zemlje, Memorandum o saradnji u oblasti zdravstva, Memorandum o saradnji u oblasti turizma i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što bi takodje trebalo da doprinese daljem jačanju ekonomsko - trgovinskih veza dve zemlje.
Pogledaj vesti o: Moamer Gadafi
