Izvor: S media, 06.Okt.2010, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobuna „crvenih beretki“ najzad pod istragom
Gotovo istog dana kada je predsednik Srbije Boris Tadić potpisao Ukaz o oduzimanju ordenja bivšim radnicima Državne bezbednosti objavljeno je i da Tužilaštvo počinje istragu o oružanoj pobuni Jedinice za specijalne u novembru 2001. Nekadašnji komandanti jedinice Milorad Ulemek Legija i Duško Maričić Gumar i pripadnik „crvenih beretki“ Nenad Bujošević Rambo ponovo će biti stavljeni pod pravosudnu lupu. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Posle devet godina odlučeno je da se izlazak pripadnika JSO na ulice preispita i istraži postojanje krivičnog dela protiv države i Ustava iako su zastupnici porodice ubijenog premijera Zorana Đinđića to zahtevali još u avgustu 2005. godine. Slučajno ili ne, informacija o pokretanju istrage vremenski korespondira sa krivičnom prijavom koju već nekoliko godina temeljno priprema advokat Srđa Popović.
Kako saznaje S media portal, krivična prijava trebalo bi da bude podneta početkom novembra na devetogodišnjicu pobune „crvenih beretki“. Tužilaštvo je na taj način načinilo iskorak koji je preduhitrio krivičnu prijavu želeći, valjda, da pokaže dobru volju da posle gotovo čitave decenije stavi tačku na inkrimisani događaj.
Ukoliko je vremenska podudarnost istrage i krivične prijave samo koincidencija, mesta spekulacijama nema. Ono što bi eventualno moglo da bude zabrinjavajuće jeste odluka da istraga počne pre podizanja krivične prijave kako bi se pokazala dobra namera države i bez inicijative spolja. U svakom slučaju, Jedinica za specijalne operacija biće ponovo tema devet jeseni kasnije.
Oružana pobuna jedinice ne bi trebalo da bude samo predmet ispitivanja njenog otkazivanja poslušnosti tadašnjoj vlasti. Istraga bi trebalo da utvrdi da li postoje krivična dela pomaganja i podstrekivanja na pobunu i da li je novembar 2001. godine bio uvod u 12. mart 2003. Pitanja ko je jedinicu pobunio, ko joj je dao podršku, ko joj pomogao i šta joj je obećano trebalo bi istragom da pronađu odgovore.
O pobuni je do sada mnogo ispričano ali nije sve i rečeno. Ražalovani bivši pripadnici JSO suočiće se sa još jednom istragom u kojoj će morati da objasne svoj naum zbog koga je borbeni sastav „crvenih beretki“ pre devete godina izašao iz baze u Kuli. Tvrdnje da je jedinica mirno protestovala u svojim radnim odelima i bez naoružanja izjalovile se su se i posle predaje Milorada Ulemeka i njegove odbrane pred sudom. Prvim izlaskom „crvene beretke“ su pod punom ratnom opremom blokirale auto put Novi Sad – Subotica kod Vrbasa a potom i most „Gazela“ kod Centra „Sava“ u Beogradu.
Pripadnici pobunjene jedinice kao razloge za izlazak iz baze naveli su hapšenje braće Banović i donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Ti zahtevi, međutim, nisu imali nikakve veze sa pokojnim šefom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem Šiptarom koji je aktivno učestvovao u pobuni. Nekoliko meseci pre pobune, Spasojević je posle izlaska iz zatvora dobio obezbeđenje pripadnika JSO ali članovi njegovog klana Mile Luković Kum, Vladimir Milisavljević Budala, Alseksandar i Miloš Simović ostali su u zatvoru. Spasojevićev jedini cilj bio je izvući ih iz ćelija za šta mu je bila neophodna pomoć jedinice u pobuni. U tome je i uspeo, dok se JSO vraćao u Kulu, Luković, Milisavljević i braća Simović izlaze iz Centralnog zatvora.
Od tog novembra bratsvo zemunskog klana i jednog dela JSO postaje čvršće i neraskidivo sve do ubistva premijera Đinđića akcije „Sablja“, kada su uhapšeni učesnici atentata na premijera, atentatori na Vuka Draškovića i ubice Ivana Stambolića. Svi uhapšeni bili su ili pripadnici zemunskog zločinačkog udruženja ili Jedinice za specijalne operacije. O toj sprezi dokaze treba da da istraga na osnovu svega do sada poznatog o čemu postoje navodi i u najavljenoj krivičnopj prijavi.
Dejan St. Jeremić
