Izvor: RTS, 25.Mar.2010, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova etapa u odnosima Srbije i Hrvatske
Neočekivani susret srpskog predsednika Borisa Tadića i hrvatskog predsednika Ive Josipovića, političari i analitičari ocenjuju kao dobar znak za uspostavljanje bližih odnosa dve zemlje.
Srpski i hrvatski političari i analitičari složni su u oceni da je jučerašnji neformalni i, kako kažu, bez kravata, susret srpskog predsednika Borisa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Tadića i hrvatskog predsednika Ive Josipovića u Opatiji, dobar znak za uspostavljanje bližih odnosa dve glavne zemlje u regionu.
Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović ocenio je da bi Srbija i Hrvatska, koje se međusobno pred MSP terete za genocid, trebalo da reše spor nacionalnim pomirenjem, a ne poravnanjem.
Stojanović je objasnio da je poravnanje rešavanje parničnog spora i da je moguće da ga strane u sporu predlože, čime bi se prekinulo suđenje i Srbija i Hrvatska bile upućene na pregovore.
"Ne mislim da je to dobar izraz kada je reč o sporu između Hrvatske i Srbije. Jer, poravnanje je novčano davanje odštete. Radi se o ljudskim žrtvama koje nisu podložne novčanom repariranju", rekao je Stojanović, koji je SRJ pred MSP zastupao po tužbi BiH za genocid.
Stojanović je rekao da bi Srbija i Hrvatska morale, u interesu budućih odnosa, da povuku tužbu i kontratužbu koje su podnele i da pokušaju da dođu do nacionalnog pomirenja.
Savetnik hrvatskog predsednika za spoljnu politiku Jaško Paro rekao je da je cilj susreta Borisa Tadića i Ive Josipovića bio otopljavanje odnosa između dve države.
"Cilj susreta predsednika Hrvatske i Srbije je uspešno ostvaren," istakao je Paro.
Paro je u emisiji "Otvoreno" na Hrvatskoj radio-televiziji, komentarišući iznenadni susret dvojice predsednika rekao da je interes Hrvatske "da ostvari dobre odnose sa susedima".
Vest o susretu lidera zemalja, koje i petnaest godina nakon rata opterećuju mnoga nerešena pitanja, sa zadovoljstvom dočekuju i u Briselu, preneo je radio Slobodna Evropa.
Ambasador Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešak rekao je za taj radio da su lideri dve zemlje neformalni sastanak u Opatiji dogovorili u direktnom razgovoru.
"U vrlo kratkom razdoblju je dogovoreno, iz jednostavne potrebe da počne da se komunicira. Ovo je bila ideja i jednog i drugog predsednika koju su ostvarili mimo bilo kojih drugih uticaja", rekao je Kuprešak.
Kuprešak navodi da susretom u Opatiji ne treba očekivati velike istorijske prekretnice, ali da je to početak kontinuiranog dijaloga koji će "sigurno doneti dobro, kako Srbiji, tako i Hrvatskoj, ali isto tako i celoj regiji".
Potpredsednica Hrvatske narodne stranke Vesna Pusić pohvalila je novi način na koji su predsednici odlučili da pristupe odnosima.
"Što se tiče i Hrvatske i Srbije, glavna dodirna vrednost u međunarodnim odnosima je naša sposobnost da stabilizujemo regiju, a to i jednoj i drugoj zemlji koristi samo po sebi pa je obema zemljama dobar osnov za uticaj unutar Evrope, a i generalno", rekla je Pusić.
Potpredsednica HNS-a je ocenila da je vrlo dobro što se ovaj susret dogodio na samom početku mandata predsednika Josipovića, što označava etapu u kojoj Hrvatska ulazi u EU.
"Dve zemlje imaju puno posla, posebno po pitanju BiH, gde ne bi trebalo da se stave u situaciju da odlučuju, nego da predlažu načine i pomažu stabilizaciji. Moje mišljenje je da je to dobra podloga za zajedničku inicijativu dvojice predsednika i naše dve države za održavanjem regionalne konferencije o BiH", smatra Pusić.
Prekinut negativni sled protokola
Ministar spoljnih poslova u vreme vlade Ivice Račana, Tonino Picula, smatra da je najveća vrednost sastanka u tome što je "prekinut negativni sled protokola".
Picula je istakao da već duže vreme nije bilo kvalitetnijeg sastanka i da je njegova velika vrednost u tome što dolazi na početku Josipovićevog mandata, u vreme kad odnosi dve države nisu baš najblistaviji.
"U hrvatsko-srpskim odnosima postoji paradoks. Često se frazira da su politički odnosi zemalja izvrsni, ali da ih ne prati ekonomska saradnja. Kod Hrvatske i Srbije je obrnuto, ekonomski odnosi su dobri, ali politički zaostaju", naveo je Picula.
Prema njegovim rečima, od pada Miloševića bilo je uspona i padova, i ne treba očekivati da će se sve rešiti u nekoliko meseci.
"Ranije su propuštene neke šanse da se odnosi poprave. Rekao bih da ima tri pitanja na kojima bi predsednici trebalo da porade", rekao je Picula, a prenosi hrvatski Internet portal Indeks.
"To je situacija oko Kosova. Srbija se mora pomiriti sa tim da pitanje državnosti Kosova ide drugačije od pitanje državnosti Srbije, a Hrvatska ne može povući svoje priznanje Kosova", naveo je Picula.
Prema njegovim rečima, drugo su pitanja koja se odnose na stvari koje su se dogodile, ali se na njih može uticati, kao što su rat, optužbe za genocid, oko kojih treba videti može li da se dođe do usuglašavanja.
Odnose rešavati zajednički
Na kraju, postoje odnosi koje bi trebalo rešavati zajednički, rekao je Picula.
"Tu mislim na hrvatsku pripremu za ulazak u EU, a hrvatsko pristupanje Uniji trebalo bi Srbiji da bude motiv za unutrašnje transformacije, koje bi je dovele na nivo Hrvatske. Hrvatska će s druge strane, kad uđe u EU, biti u odličnoj prilici da pomaže Srbiji", istakao je Picula.
Profesor Ivan Grdešić sa Fakulteta političkih nauka kaže da je sigurno dobro da su se Tadić i Josipović našli na udaljenosti od metar i po jedan od drugoga, "da su mogli da porazgovaraju na miru, jer to je drugačije nego kad se komunicira na daljinu, preko službenih kanala i medija, gde mnogo toga nestaje".
Francuska pozdravila susret
Francuska je pozdravila jučerašnji neformalni susret predsednika Srbije Borisa Tadića i hrvatskog predsednika Ive Josipovića u Opatiji, kao i volju za obnovu dijaloga na najvišem nivou koju su dva državnika izrazila.
U izjavi portparola francuskog Ministarstva inostranih i evropskih poslova Bernara Valera navodi se da je "jačanje saradnje između Hrvatske i Srbije ključni element za regionalnu stabilnost i može samo da pospeši njihovo približavanje Evropskoj uniji".
"Francuska ponovo potvrđuje svoju punu podršku evropskoj perspektivi ove dve zemlje", navedeno je u Valerovoj izjavi, dostavljenoj Tanjugu iz Odeljenja za štampu Francuske ambasade u Srbiji.
