Izvor: Press, 20.Jul.2010, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice ne veruju Tadiću i Josipoviću
Za razliku od Borisa Tadića i Ive Josipovića, koji su sve vreme posete hrvatskog predsednika Beogradu širili optimističke poruke i obećanja, izbegli Srbi iz Krajine ni približno ne dele njihovo oduševljenje
Reporteri Pressa obišli su juče Busije, izbegličko naselje kraj Beograda, čiji stanovnici najvećim delom nisu uvereni u to da će Josipovićeva obećanja u pogledu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ostvarivanja njihovih prava zaista biti i ispunjena.
Kad je 4. avgusta 1995. počela hrvatska vojna akcija „Oluja", prostor između Batajnice i Ugrinovaca, na kome se danas nalaze Busije, bio je ledina predviđena za deponiju. Petnaest godina kasnije, na istom mestu je naselje s jednom crkvom, četiri kafane i oko 4.000 stanovnika, koji su u međuvremenu izgradili više od 1.000 kuća.
Jedan od njih, sredovečni bivši stanovnik Korenice u Lici, koji nije želeo da mu navodimo ime, nije zadovoljan efektima Josipovićeve posete.
Bolje je Hrvatima u Srbiji
- Sve je postavljeno tako da ispada da smo mi više dužni Hrvatskoj, nego ona nama. Josipović i Tadić su obišli Hrvate u Subotici. Što nisu obišli nas? Malo je pažnje posvećeno izbeglicama, iako nas ima nekoliko stotina hiljada. Nemam ništa protiv Hrvata u Srbiji, ali ipak im je bolje nego Srbima u Hrvatskoj. Gledam našeg Tadića kako je Josipoviću vratio ikonu iz Dalja. Zašto Josipović nije vratio moj televizor iz Korenice? Dajte nešto od čega će zaista da bude neke koristi, a ne da sve bude deklarativno. Rekli su da će Srbi možda moći da otkupe stanove. Zašto ne donesu zakon, a ne da se sve završi na rečima.
Ovaj Ličanin dodaje da nema nameru da se vraća u Hrvatsku.
- Nema tamo života za Srbe. Nema posla, primenila se nacionalna struktura, nekad je Srba u Korenici bilo 95 odsto, a sad je 15. Prodao sam to što sam imao tamo za 20 odsto stvarne vrednosti i ostaću ovde. Radim kod privatnika kao električar, tu su mi i žena, sin i ćerka...
Da mi vrate 118 penzija
Njegov otac penzioner još je ogorčeniji na Hrvatsku:
- Nisu mi isplatili 118 penzija. Tužio sam ih sudu i ništa mi nisu odgovorili. Nismo mi krivi Hrvatima, više su oni krivi nama. Najviše me boli što smo mi sačuvali i uglancali onih 30 lipicanera i vratili ih Hrvatima, a niko da postavi pitanje šta je sa naših pola miliona grla stoke.
Josipovićeve poruke nisu ulile nadu ni izbeglici iz Podravske Slatine, penzioneru N. Matiću.
- Možda je Josipović dobar čovek, ali ne vlada on, nego ovi po opštinama, koji rade šta hoće. Ja nemam nameru da se vraćam tamo. Dvaput sam u životu bežao od njih i više neću. Prodao sam kuću i ostaću ovde, gde su mi sin i snaja - kaže Matić.
Tokom dana u Busijama je nemoguće sresti barem jednu celu porodicu, jer su svi negde na poslu. Za razliku od vremena pre deceniju, kad su ovo naselje presecale ulice nasute šljunkom, a jedini izvor pitke vode bila česma u centru, danas su glavne ulice asfaltirane, dobar deo kuća je završen, a dvorišta uređena.
Radove na završetku kuće juče je privodio kraju Čedo Veselinović, koji je u Srbiju došao 1997. iz Vukovara.
- Ne mogu da kažem da me je neko oterao. Mogao sam da ostanem, ali sam ostao bez posla. Rešio sam da dođem u Srbiju zbog rata i da sve to zaboravim. Možda se stvari i poboljšaju. Drugo je vreme, a Ivo Josipović je sasvim drugi čovek od onih što su nekad vladali Hrvatskom - priča Veselinović.
Pomirljiv po pitanju posete hrvatskog predsednika bio je i izbeglica iz Gline, koji živi sa suprugom, dok su četiri ćerke udate.
- Ivo je rekao dobro, samo ako bude tako. Bilo bi dobro da stvari malo krenu nabolje. Ja bih se najradije vratio, kad bi to bilo moguće. Tamo sam rođen, tamo sam živeo, tamo su mi grobovi predaka. Samo kad bi mogli da mi obezbede elementarne uslove za život, da mi daju ovce, krave, da mogu od nečeg da živim, jer mi je invalidska penzija od 100 evra nedovoljna - kaže naš sagovornik, koji takođe nije želeo da mu navodimo ime. Iz straha, očigledno.
