Izvor: Politika, 31.Jul.2013, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo sporo trošenje zajma
Svetska banka 2007. odobrila RTB Boru kredit od 43 miliona dolara za izgradnju kolektora i obnovu deponije tog kombinata, ali četvrtina tih para i dalje stoji na računu banke
Novac za izgradnju kolektora Veliki Krivelj i obnovu jalovišta, odnosno deponije otpadnih materija koje nastaju posle iskopavanja rude u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, čeka više od pet godina da bude povučen. Ta 43 miliona dolara mogla su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da budu i trajno izgubljena da bord direktora Svetske banke, koja finansira ovaj projekat, nije proletos donekle izmenio projekat i produžio trajanje kredita do kraja septembra 2015, izašavši u susret zahtevu Vlade Srbije. Od obnove jalovišta se odustalo, ali po svemu sudeći izgradnja kolektora od dva i po kilometra, koji treba da sprovede borsku reku ispod jalovišta i sačuva je od toksičnih materija – sačekaće sledeću građevinsku sezonu.
Da bi pare mogle da se koriste ministar finansija treba da potpiše izmenjeni ugovor, a on to još nije učinio. U Ministarstvu finansija kažu da je 5. jula ministar Mlađan Dinkić dobio saglasnost vlade da potpiše ugovor i da ga oni upravo pripremaju za ratifikaciju u Skupštini. To bi moglo da se dogodi na prvom sledećem zasedanju,
a da bi počeli radovi neophodno je da Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine izabere nadzorni organ. U ovom ministarstvu ističu da je izbor započet nakon što je kompanija KPMG, koja je radila reviziju finansijskog izveštaja RTB Bor za 2012, dostavila svoj izveštaj.
– Formirali smo komisiju koja treba da izabere nadzorni organ, a očekuje se da će taj proces biti završen tokom septembra – navode u ovom ministarstvu.
Vremena za gubljenje nema. Prema rečima Nikole Ile, predstavnika Svetske banke zaduženog za ovaj projekat, odobrena sredstva posle navedenog datuma ne mogu u Srbiji da ostanu.
Od prvobitno odobrena 43 miliona, iskorišćeno je oko devet miliona za podsticaj zapošljavanja i prekvalifikaciju radnika koji su ostali bez posla u borskom regionu. Novac namenjen za obnovu jalovišta je otkazan, jer se odustalo od te investicije. Iz IDA dela, namenjenog za ekologiju, predviđeno je 10 miliona dolara za izgradnju kolektora i do sada ništa nije povučeno.
U trenutku kada je 2007. odobren ovaj kredit po preferencijalnim IDA uslovima, naša zemlja se zbog ekonomske situacije i nasleđa iz devedesetih godina nalazila u grupi najpovlašćenijih zemalja. Srbija više nije u toj grupi i ako se preferencijalna sredstva, sa kamatom ispod pola procenta i rokom otplate 15 ili 20 godina ne iskoriste, pare se vraćaju u banku i biće preusmerene u neku drugu zemlju iz grupe najpovlašćenijih.
– To nisu velika finansijska sredstva koja će da povuku Srbiju napred, ali je značajno što njihovo trošenje ide u jedan od nerazvijenijih delova Srbije za saniranje postojećeg ekološkog zagađenja koje je rezultat stogodišnjeg rada borskog basena. Taj problem treba da se reši i zbog najvećeg jalovišta kroz koje protiče Borska reka. Ona se trenutno vodi kroz tunel, koji na sebi ima 90 metara jalovine. Uopšte nije bio dizajniran da to izdrži, jer je predviđen na 65 metara. Pod tom težinom on se polako deformiše, puca i postoji mogućnost da propadne i da jalovište, koje sadrži toksične materije, iscuri borskom rekom u Timok, a zatim u Dunav – objašnjava Ile.
Upitan zbog čega se odugovlači sa realizacijom ovog kredita s obzirom na to da rešava jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji, naš sagovornik kaže da su velika prepreka bili imovinski odnosi na koje je potrošeno tri godine.
– To je nešto što relativno lako može da se reši, ali su postojali neki pravni i ekonomski uticaji koji su ceo proces odugovlačili. Vlasnici zemljišta su od Republike, RTB Bora, opština, Ministarstva poljoprivrede do privatnika. Ta imovina je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka otkupljena od seljaka, ali nije prevedena. I oni su se vodili u knjigama. Svetska banka mora da vodi računa da se sredstva troše legalno, a rad na imovini koja se vodi na nekoga drugog nije zakonit – navodi Ile i dodaje da je dosta vremena utrošeno na reviziju projekata.
-------------------------------------------------------------------------
Uzeta polovina para
Svetska banka je u poslednje tri godine Srbiji odobrila 846 miliona dolara kredita, a povučeno je 425 miliona dolara. Samo za Koridor 10 odobreno je 330 miliona dolara. Za taj posao stoji najviše nepovučenih sredstava.
M. Avakumović
objavljeno: 31.07.2013.
.jpg)
