Izvor: Politika, 17.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drakulić i Kovač ponovo u igri za Bor

Jedna od od opcija je da se formira zajedničko preduzeće s novim partnerom, nešto slično kao sa „Zastavom”, a druga da iznos koji se odnosi na komercijalne obaveze plati strateški partner, kao neku vrstu ulaznice

Nova vlada, bilo ko da je sastavlja, dobiće u nasleđe i jedan vruć privatizacioni krompir, a to je prodaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor. „Vruć” zato što su se čak dva tendera za prodaju kapitala ovog preduzeća neslavno završila, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a potencijalni kupci koji u oba slučaja nisu imali dovoljno novca da isplate sumu koju su ponudili, poprilično su iskompromitovali prodaju ovog kombinata.

Treća sreća neki bi rekli, a da li će tako i biti pokazaće, naravno, vreme i događaji. Ono što je već sada poznato je to da je država promenila strategiju i odustala da RTB proda na još jednom tenderu.

Prema dosadašnjim najavama iz Ministarstva za ekonomiju za buduću eksploataciju crvene rude tražiće se strateški partner. Čini si, međutim, da taj koncept nije do kraja razrađen, a prema sada raspoloživim informacijama takav strateški partner bio bi u stvari većinski vlasnik s udelom kapitala od oko 70 odsto. U nekom daljem razvoju događaja udeo države mogao bi biti i smanjen.

Bilo kako bilo, potencijalnih kupaca ili strateških partnera za RTB Bor ne nedostaje. Nimalo čudno s obzirom na to da se na svetskoj pijaci i dalje zadržava visoka cena crvene rude. Svoju spremnost da postanu većinski vlasnici već su iskazali i potencijalni kupci s prva dva tendera – ovdašnji biznismen Zoran Drakulić i austrijski Mirko Kovač. Drakulić je na prvom tenderu s ponuđenih 340 miliona dolara bio rangiran kao drugi, ali kasnije, posle odustanka prvorangiranog rumunskog „Kuproma”, zbog nedorečenih privatizacionih propisa nije pozvan na pregovore. Na drugom tenderu nije učestvovao, a već je nekoliko puta u javnosti izjavljivao da njegove druge fabrike u Srbiji mogu da prerade celu proizvodnju bakra što ga neminovno čini zainteresovanim za borski kombinat.

Iz ovog nadmetanja, bar prema najavama, neće izostati ni Mirko Kovač uprkos tome što mu je nedostajalo oko 150 miliona dolara da na produžetke isplati ponuđenih 466 miliona dolara i što je za pogrešnu procenu sopstvenih mogućnosti kažnjen s deset miliona dolara koliko je država Srbija od njega naplatila.

Iz Ministarstva ekonomije najavljuju da će krajem ovog ili početkom narednog meseca biti raspisano nešto kao pretkvalifikacioni tender za RTB čija je suština da se prijave potencijalni strateški partneri koji bi izneli i svoja viđenja i zahteve za saradnju s državom na borskom primeru.

– Naš cilj je da dobijemo prvoklasnu rudarsku kompaniju kao strateškog partnera za Bor – kaže Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije za resor privatizacije – Svi aspekti ovog izbora biće pažljivo razmotreni, a država bi trebalo ugovorom dobro da se obezbedi da strateški partner ispuni sve obaveze. Jer, od njega se očekuju investicije, pre svega gradnja nove topionice, sanacija ekološke štete, nova oprema, sve to u vrednosti 200-300 miliona dolara.

Prvi korak u ovoj strategiji privatizacije RTB-a bila bi konverzija državnih potraživanja u kapital preduzeća. Inače, čak 70 odsto svih dugova potražuju državni poverioci. Ostatak od oko 30 odsto su komercijalne obaveze i one se procenjuje na oko 120-130 miliona dolara. Prema Ćirićevim rečima jedna od opcija je da se formira zajedničko preduzeće s novim partnerom, nešto slično kao sa „Zastavom”, a druga da iznos koji se odnosi na komercijalne obaveze plati strateški partner kao neku vrstu ulaznice, učešća u kapitalu. Ukoliko se uračunaju i obavezne investicije proizilazi da bi ceo paket za strateškog partnera bio težak oko 400 miliona dolara. U obe varijante strateški partner bi dobio 70 odsto kapitala.

J. Rabrenović

[objavljeno: 18/06/2008]

Nastavak na Politika...