Izvor: Blic, 13.Dec.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon blaži za tajkune
Bogoljub i Karić, kojima više ne preti maksimalna kazna od 12, već od 10 godina zatvora, nisu jedini begunci kojima je izmenjeni Krivični zakonik omogućio da budu osuđeni na blaže zatvorske kazne. Takav tretman pred sudom zakon je omogućio i Miroslavu Miškoviću, njegovom sinu Marku, Milu Đuraškoviću, Stanku Subotiću Canetu... Bogoljub i Sreten Karić su posle pokretanje krivičnog postupka u aferi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Mobtel " 2006. godine pobegli iz Srbije
Ovo su omogućile izmene Krivičnog zakonika koje su razdvojile zloupotrebe državnih službenika od onih koje čine vlasnici i odgovorni u privatnim preduzećima. To praktično znači da od 15. aprila ove godine za zloupotrebu službenog položaja mogu da odgovaraju samo izabrana i imenovana lica i državni službenici, a vlasnici firmi, direktori, članovi i predsednici upravnih odbora akcionarskih društava za zloupotrebu položaja odgovornog lica.
Dok to rešenje nije uneto u naš pravni sistem, Srbija je imala dosta problema sa zahtevima za izručenje okrivljenih za zloupotrebu službenog položaja, pogotovo kada je reč o vlasnicima privatnih preduzeća. Države u kojima su se krili begunci obično su odgovarale da ne mogu da udovolje našem zahtevu jer u njihovom zakonodavstvu nema tog krivičnog dela.
I dalje na poternici
Bogoljub i Sreten Karić su posle pokretanja krivičnog postupka početkom 2006. godine pobegli iz Srbije i za njima je raspisana poternica. Milorad Panjević, advokat porodice Karić, nije hteo da komentariše preciziranje optužnice protiv njegovih klijenata.
- Ne mogu ništa da kažem dok ne vidim šta piše u optužnici - rekao je Panjević.
Najpoznatiji primer je slučaj Stanka Subotića jer su i Rusija i Švajcarska iz pomenutog razloga odbile zahtev Srbije za izručenje.
Prema zvaničnom objašnjenju, Viši sud u Beogradu, koji će suditi po ovom predmetu, pozvaće sve okrivljene kao i njihove branioce da kažu da li ostaju pri prigovorima koje su izjavili na optužnicu, podignutu 17. septembra 2010. godine. Ukoliko potvrdno odgovore, njihovi prigovori od pre tri godine tretirali bi se kao odgovor na preciziranu optužnicu.
Ako sud donese rešenje o potvrđivanju optužnice, optuženima i njihovoj odbrani zakon omogućava da na takvu odluku izjave žalbe koje se šalju na adresu Apelacionog sudu u Beogradu. Ukoliko Apelacioni sud donese odluku o stupanju optužnice na pravnu snagu, predsednik veća kome je dodeljen ovaj predmet može da zakaže suđenje.
Međutim, proces stupanja optužnice na pravnu snagu mogao bi da teče puževim korakom, kao što se dogodilo u leto 2010. godine. Naime, jedan od optuženih u ovoj aferi je državljanin Velike Britanije, pa je sud morao da poštuje pravo okrivljenog na upotrebu maternjeg jezika. Zato je optužnica prevedena na engleski jezik i putem međunarodne pravne pomoći dostavljena okrivljenom. Taj postupak traje najmanje šest meseci, a još pola godine je potrebno da stigne eventualni prigovor okrivljenog.
Afera „Mobtel“
Kada je reč o suđenju braći Karić i još 13 okrivljenih u aferi “Mobtel”, nije isključeno da će se na otvaranje glavnog pretresa čekati i godinu dana. Takvu mogućnost otvaraju zakonska rešenja.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Bogoljub Karić, Subotica
