Blog: Bašta Balkana, 13.Jul.2011, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako napraviti tradicionalni biljni melem i balsam
Redakcija Bloga * * * Melem za ranu Kada je njenom najmladjem i 9-om detetu, petogodišnjem sinu Ratku sekira odsekla prst, njegova majka, Milijana rodjena Karadžić, iz sela Palež na Durmitoru, Severna Crna Gora, brzo je nabrala svežu hajdučku travu pored kolibe u kojoj su živeli, izgnječila je u avanu, spojila odsečeni prst sa šakom, stavila smešu oko odsečenog dela, fiksirala malim daščicama i zavila. Svaki dan je menjala zavoj i stavljala novu smešu izgnječene hajdučke trave. Kada se posle nekoliko dana rana na prstu zagnojila, nabrala je bokvicu, takodje je izgnječila i privila na ranu, da izvuče gnoj. Prst je tako detetu spašen zahvaljujući hajdučkoj travi i bokvici, skromnim lekovitim biljkama koje svuda rastu kao korov. Ostao je samo bledi ožiljak na mestu gde je prst bio odsečen. . . . U narodu je vekovima unazad poznata upotreba biljnih krema sa lekovitim biljem za vidanje i lečenje rana, čireva, otoka i svih drugih povreda, oštećenja i promena na koži. U Bosni se odomaćio turski naziv za tu lekovitu kremu mehlem – melem, što je kasnije prihvaćeno na širim prostorima Balkana. U latiniziranim krajevima je naziv bio malo drugačiji i isceljujuća biljna krema se nazivala balsam – balzam. Ipak, ma kako da se krema nazivala, ona je uvek i na svim prostorima Balkana imala sličan način pripreme, dosta sličnu formulaciju i različite efekte. Ceneći uspeh pojedinih melema i želju korisnika da se vrati prirodnim metodama nege i iscelenja tela, mi smo se u farmaceutskoj kompaniji Priroda na Dar prihvatili zadatka da pažljivo i bez predrasuda istražimo tu narodnu mudrost i tradiciju i stvorimo preparate što približnije originalu. Vekovima unazad dinarci, planinci ili ravničari, mahom seosko stanovništvo koje vrlo često nije imalo za života susret sa lekarima i pravim doktorima, bilo je prinudjeno da se leči kako zna i ume. Mahom
Dalje
