Blog: Dragana Djermanović, 24.Jul.2008, 19:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Društvo Srbije za ili protiv Odnosa s javnošću

Svaki segment javnog života i poslovanja uređen je po principu jasnih pravila, obavezujućih (Zakoni) ili neobavezujućih (Memorandumi, Protokoli, Kodeksi). Na ovaj način uspostavljaju se pravila poslovanja, ponašanja, predviđaju uslovi, udruživanja, navode posledice i definišu sankcionisanja. Jednostavno rečeno – definišu se pravila igre.
Kada privredinik započinje poslovanje upoznaje se za odredbama Zakona, obavezama predviđenim od organa Uprave na svim nivoima, registruje se u specijalizovanoj agenciji, potom dobija dozvolu za rad, a u slučaju nepoštovanja «pravila igre» rizikuje da je izgubi, ali i da snosi ozbiljnije posledice. Pa čak i tako uređen sistem i dalje beleži održivost sive ekonomije i utajivanje poreza, sakrivanje porekla robe i tako, tako dalje. Pojedinačni slučajevi u kojima se profesionalac obavezuje postoje, takođe vrlo često. Spomenuću lekarsku Hipokratovu zakletvu. Advokat stiče pravo za bavljenje advokaturom upisom u imenik advokata i (opet) polaganjem zakletve.

Koji su međutim «uslovi» da započnete da se bavite delatnošću Odnosa s javnošću, a koje su i vaše obaveze u tom slučaju?

Pre svega ne postoji mogućnost za adekvatno usmereno obrazovanje budućih stručnjaka za PR, a jedina organizacija koja ima predispozicije da okupi stručnjake ove oblasti na jednom mestu je Društvo Srbije za odnose s javnošću (DSOJ).

«Misija Društva je da doprinese unapređenju oblasti i struke odnosa s javnošću, pomogne uvođenje i primenu najviših profesionalnih i etičkih standarda i realizuje vrhunske stručne programe, organizaciju konferencija, seminara i obuka, kao i međunarodnu saradnju i razmenu iskustava.
Dugoročni ciljevi za koje se Društvo Srbije za odnose s javnošću zalaže su, pored ciljeva navedenih u Misiji, i poboljšanje obrazovanja i edukacija opšte i stručne javnosti. U saradnji sa privrednim subjektima, organizacijama i stručnjacima iz srodnih i drugih oblasti, Društvo doprinosi unapređenju odnosa s javnošću na svim nivoima u našoj zemlji.
Delatnost društva je javna, a pristup u članstvo je moguć svim građanima, državljanima Republike Srbije koji se profesionalno bave delatnošću i poslovima odnosa s javnošću i koji zadovoljavaju određene kriterijume. Kodeks profesionalne etike Društva je u skladu sa Atinskim kodeksom i Kodeksom Međunarodne asocijacije za odnose sa javnošću. Ovaj kodeks propisuje uslove ponašanja članova i naročito uređuje pitanja značajna za odnose članova prema korisnicima usluga, koje u svojoj struci obavljaju članovi. Svi članovi su dužni da se ponašaju prema Kodeksu.»  Statut DSOJ

Iako je DSOJ naslednik starog Društva za PR Jugoslavije danas broji daleko manje članova (330) u odnosu na Hrvatsku Udrugu za Odnose s javnošću (HUOJ) koja ima preko 1000 članova.

Institucija privlači pažnju na osnovu svog značaja i legitimiteta u pre svega stručnoj javnosti, a potom privlači i nove članove i pristalice.

330 članova DSOJ samo za sebe pa čak i u poređenju sa HUOJ ne znači mnogo. Znači međutim ukoliko napomenem da je u 2006. u Srbiji poslovalo blizu 300 agencija i firmi čije je poslovanje direktno ili indirektno u vezi sa PR-om, a da je u tim firmama iste godine bilo zaposleno preko 2.300 osoba. Dakle, agencije za PR, marketing, istraživanje, konsalting snažna su privredna grana sa značajnim profitom (blizu 23 milijarde dinara isto krajem 2006.), ali ne prepoznaju značaj DSOJ, zato što ne samo da zaposleni i menadžment pojedinačno nisu članovi Društva, već i očigledno nisu ni sve te agencije kao pravno lice, članovi DSOJ!!! Ne prihvatljivo!!!

Dakle samo iz Agencija članstvo DSOJ bi se moglo uvećati na bar 2.000.

Drugo, u Srbiji posluje preko 8.000 velikih i srednjih kompanija. Svaka je gotovo sigurno spremna da kaže kako je otvorena za komunikaciju, te je logično pretpostaviti da imaju najmanje po jednu osobu koja se bavi komunikacijom sa eksternom javnošću. Tu dakle dolazimo do cifre od 8.000 novih potencijalnih članova DSOJ!!!

Do sada smo na brojci od preko 10.000!

To je vredno ulaganja 33 puta više napora od strane DSOJ u cilju privlačenja i animiranja tzv. PR profesionalaca za članstvo u Društvu na osnovu gore napomenutih podataka. A umalo da zaboravim 24 republička ministarstva, pa sekretarijati u Izvršnom Veću Vojvodine, pa preko 50 opština, pa bolnice, pa poreske uprave, pa političke stranke, nevladine organizacije... ma ogromna ciljna grupa. I to onih koji sigurno imaju potreba ili već imaju PR-a i portparola.

Međutim, DSOJ je jedna konzervativna, zatvorena i inertna organizacija, koja se manje više bavi promocijom pojedinaca (a ne struke), kojoj se članstvo uvećava brzinom odlučnog puža, koja ne da ne uvodi primenu najviših poslovnih standarda (kako je obavezana u sopstvenom Statutu), nego ni na koji način ne promoviše ni postojeće standarde i obaveze na koje obavezuje svoje članove (opet na osnovu sopstvenog Statuta). Takođe, DSOJ je okarakterisano kao jedna mala interesna grupa koja nema ama baš nikakav legitimitet u srpskoj PR javnosti, a ni šire.

Argumenti za to? Anketirani članovi (lično sam ih anketirala, a vama preostaje da mi verujete na reč, ili ne), broj članova (samo 33 puta manje nego što bi bilo moguće), ne pozivanje DSOJ i njegovih visokih predstavnika na strukovne skupove i debate i javne rasprave (zato što ni nemaju šta da kažu), pretvaranje u jeftinu promotvnu aktivnost pojedinih kompanija usko povezanih sa Društvom putem dodeljivanja godišnjeg PRiznanja iako su PRiznanja zamišljena mnogo drugačije i tako dalje.

Moja malenkost je članica tog Društva. A kako i ne bi?! Pa ja sam jedna potpuno logična osoba. Bavim se PR-om profesionalno, članica sam jedinog profesionalnog Udruženja u zemlji.

Dakle, pričam iz iskustva. Jedan deo Društva koji se bavi operativni aktivnostima zaista zaslužuje svaki respekt. Ali, to nije jedan deo DSOJ to je uvek samo jedna osoba!!! DSOJ ima i Predsednika i Upravni i Nadzorni odbor i Sud Časti. Ima i Skupštinu, Statut, Kodeks... Ima, naravno, i članarinu. Koja je gotovo simbolična. Ali nema legitimitet.

I, nameće se logično pitanje, šta može PR da uradi za klijenta i poslodavca, kad ne može ništa da uradi za sebe (tj. za svoju struku)?! Smešno zar ne?

Društvo ima takođe i vrlo respektabilne članove. Neki od članova Društva, na čelu sa prethodnim Predsednikom Društva g Srbom Jovanovićem, spadaju u vrlo priznate stručnjake u zemlji i šire. Ali nema interesa da se DSOJ afirmiše, da se afirmiše naša važna struka (kojom se upravlja i manipuliše javnošću ukoliko ne postoje sankcije i pravila) i pojedinci iz struke koji su vredni pažnje, a u nekom od postova sam već rekla da ih i te kako ima koji zaslužuju i lovorike.

Zašto nema interesa? Možda zato što nema para u tom biznisu (a sve je biznis). A možda zato što ima para ako se DSOJ ne afrimiše i ako se dozvoli PR stručnjacima da rade šta hoće, po sopstvenom nahođenju, da manipulipšu i obmanjuju u interesu svojih klijenta, poslodavca i svog profita bez da za to polažu račune i snose posledice. Za ovo drugo nemam lek. Ali imam predlog (konstruktivan) kako da DSOJ zadovolji kriterijum finansijske ne zavisnosti:

Tako što će početi konačno da radi PR za PR.
Tako što će se nametnuti srpskoj javnosti (pa i medijskoj) kritikama (negativnim i konstruktivnim), jer ako neko to treba da zna PR to treba da zna!
Tako što će usloviti članstvo obaveznom preporukom nekog od članova Društva (tako je bilo davnih  60-ih u Udruženju Ekonomskih propagandista)
Tako što će postojeće i buduće članove usloviti na potpisivanje obavezujuće pristupnice i obavezati na godišnje polaganje testova znanja i poštovanja principa i kodeksa struke
Tako što će PRiznanja ponovo dolaziti u prave ruke
Tako što će zaposliti ljude u DSOJ (a članarinama ih i plaćati, pa će imati motiv) da rade, prate, razmišljaju, promovišu DSOJ, pa i sve nas
Tako što će biti objektivno i tako što će se povezivati sa sličnim udruženjima i promovistai srpske stručnjake i van naše zemlje.
Sve to nakon što prvo poveća članarinu i stekne prvi najvažniji uslov za objektivno napredeovanje - FINANSIJSKU NEZAVISNOST od kompanija, agencija i pojedinaca!

E tako bih se ja smatrala ponosnom (a ne logičnom) članicom Društva, a prilikom zapošljavanja PR delatnika kompanijama bi postala značajna potvrda o članstvu, a zamislite tek o preporukama pojedinca od strane strukovnog udruženja koje prati njegov rad... I polako DSOJ bi postala moćna, perspektivna, respektabilna i poželjna za članstvo, strukovna grupa!

DSOJ ima i legitimite da prvo usmeno, pa potom javno i tajno uputi opomenu ili iščlani iz Društva člana zbog ne poštovanje Kodeksa i pravila igre.... Da li bi i to pomoglo?

Nakon vašeg mišljenja razrađujemo temu u nekom narednom postu.

Nastavak na Dragana Djermanović...