Blog: Dragan Varagić, 07.Apr.2015, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blogovanje: Deljenje znanja i osuda poznatih ili nepoznatih
Email poruka sa bloga: Poštovani gospodine Varagiću, Imali smo priliku da razmijenimo par riječi na blog radionici koju organizuje Digitalizuj.me. U okviru ovog projekta napravio sam blog napivo.me i napisao nekoliko članaka. Zaista sam uživao. Česta poruka sa blog radionica je sledeća: "Potrudite se da blog pišete na način da ga ne čitaju samo vaši majka, tata, komšije, prijatelji i rodbina". Kod mene je obrnuta situacija - okolina lijepo reaguje na tekstove, otpor je u najbližem okruženju. Prigovori su uglavnom sledeće prirode: "Šta ce ti to u životu, baviš se tamo nekom neopipljivom maglom, bez nekog cilja, trošiš emocije i unosis sebe u nešto što ti vjerovatno neće donijeti ništa. Iz iskustva znamo da to što imaš neko znanje u suštini nikoga ne zanima". Zapravo sa ovim nemam problem. Dovoljno mi je što uživam u sklapanju ovog pivskog mozaika, moja energija se u tom procesu osjeća kao rijeka kada joj otvore branu. Još ljepše ako bi to bio mali doprinos za sada tankoj tzv. pivskoj kulturi kod nas. Primjedba broj 2: "Znanje koje imaš, do skoro možda jedini u Crnoj Gori, moraš da čuvaš. Planirao si prodaju domaćeg piva, zašto bi preko interneta drugim ljudima pokazivao detalje o tehnologiji, opremi, recepturi i izvoru sirovina, pa da drugi zarađuju na tvom znanju?" Ovaj argument me po malo zainteresovao jer o tome nisam razmišljao, a nisam gadljiv na pare. Da li je na mjestu i koliko je tačno da bi kroz neko buduće pisanje o ‘cakama’ zanata, (koji je još uvijek na niskom nivou u mojoj zemlji a nosi potencijal zarade), sebi mogao da napravim štetu? Lično to zamišljam drugačije, nauči ljude, prodaj im sirovinu, udruži se sa ostalim malim proizvođačima i nađite velikog kupca itd... (Ovo su naklapanja, zapravo nemam iskustva u trgovini ali znam da se radi o sveri koja u Americi I EVropi bilježi jak rast. pa dajem sebi za pravo da razmišljam). Osuda blogovanja nije greh, ali nije greh ni sprovoditi svoje namere Činjenica je da preko 99% postojećih blogova jesu namenjeni užem krugu rodbine, prijatelja i poznanika, ali je isto tako činjenica da mnogi bliski i nepoznati ljudi ne shvataju nečiju potrebu da javnosti obznanjuje svoje misli. U zavisnosti od ciljeva kreiranja bloga, veoma je poželjno slušati svoj osećaj, i eventualno savete iskusnijih u toj oblasti. Nije dobro obazirati se na one koji kritikuju samo zato što oni ne žele kod sebe da nešto menjaju - i takvo razmišljanje šire prema drugima... Deljenje znanja je jedna od najboljih strategija promocije i prodaje! ("Shearing is Caring!") Od 1997. g. svešto sam pisao navebu je bilo u osnovi deljenje znanja (pa i danas). Preko 99% svih poslova sam za sveovegodineupravo dobio zbog toga. Takođe, najviše sam prepoznatljiv u stručnoj zajednici izistog razloga. U doba interneta znanje može da se pokupi na milion mesta - pa zašto ne bi od vas. Tada će puno osoba znati da su od vas dobili znanje, i pozivaće se se i ispred drugih na vas. Ono što vam niko ne može uzeti/ukrasti je vaše iskustvo. To je važnije od samog znanja! Hvala na potrebnom i inspirativnom pitanju/komentaru...
