Izvor: Studio B, 08.Sep.2011, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zgrada u strogom centru grada opasnost za prolaznike i stanare
Fasada koja otpada, krov koji prokišnjava, nameštaj prekriven najlonom. A sve u centru grada, u zgradi zaštićenoj zakonom.
Danas prolazeći pored nje, nikada ne biste ni pomislili da je svojevremeno bila najmodernija poslovna zgrada u Beogradu. Njeni sadašnji stanari takvu slavu i ne priželjkuju. Obratili su se Studiju B želeći samo - normalan život.
Prvi sused Narodnog pozorišta, bioskopa Balkan i Doma Vojske. Činjenično, Nemanja to jeste. Činjenično, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << tu se svaka priča o fenomenalnoj lokaciji u najstrožem centru grada - završava. Sudeći po fasadi, zgrada je ruina. Sudeći po prozoru, stan je katastrofa.
it ton Nemanja 15.16 "Zašto smo stavili ove najlone, zato što propada u ovu kasetu gde se nalazi drveni šalon, i onda smo napravili najlon da sliva vodu da ne ide unutra, da se smanji. Što funkcioniše, mada izgleda odvratno", objašnjava Nemanja.
I sprat niže, vremenska prognoza kreira enterijer.
55 godina baka Radomila živi u ovom stanu, svake godine odmičući sve više nameštaj od prozora.
Krov, ništa čudno, zarđao i truo. Prvi je na udaru onoga što trpe stanari u 36 stanova. Obraćali su se, kažu, svima, sa kustosima Gradskog zavoda za zaštitu spomenika već se dobro poznaju. 2008-me zgrada je stavljena pod zaštitu. Iste godine, Zavod i napravio računicu - 50 miliona dinara potrebno je da se vrati normalan život na ugao Bulevara despota Stefana i Braće Jugovića.
"Kroz našu međusobnu komunikaciju dobili su odgovor da je najbolje da se na više mesta upute dopisi sa molbom da se razmotre mogućnosti da se u okviru gardske uprave, odnosno određenih odeljenja Gradske uprave aplicira za budžetska sredstva u toj ili u nekoj od sledećih godina, kaže Aleksandra Šević predstavnik Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
"Mi smo dobijali odgovore neke, u principu se uvek svodi na to da po novom zakonu stanari zgrade su obavezni da plaćaju. Ni teorija ne postoji da svaki stanar izdvoji tolika sredstva", smatra Branko Hafner, predsednik Skupštine stanara.
I dok se finansiranje ne podvede pod neki projekat ili se ne javi kakav velikodušan donator, krpljenje je jedino, mada kratkotrajno i neadekvatno rešenje. Sve da im ta mukotrpna borba s vremenom dođe preko glave, stanari su u svojevrsnoj klopci.
Zgrada na uglu Bulevara despota Stefana i Braće Jugovića izgrađena je 1934. po nacrtu jednog od pionira srpske moderne arhitekture Dragiše Brašovana, i bila je zgrada Penzijskog fonda Beočinske fabrike cementa. Nekada jedan od najboljih primera takozvane „Beogradske moderne", danas ruinirana, oronula, opasnost za prolaznike i stanare.
