Izvor: Studio B, 10.Feb.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voždovački park - oaza zadovoljstva
Nakon godinu dana od rekonstrukcije, Voždovački park je u velikoj meri zadržao izgled koji je imao kada je otvoren.
Uz neizbežnu patinu, koja zahvata sve objekte nakon smene godišnjih doba, sunca i vlage, Voždovčani ne kriju da im je drago što mogu, nakon decenija izbegavanja, u njemu ponovo da uživaju.
Na prostoru između Ulice vojvode Stepe i Bulevara oslobođenja, kod Autokomande, grad Beograd je sredinom 2009. godine finansirao obnovu 20.000 kvadratnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << metara travnjaka, postavljanje staza od opeke i kaldrme, 250 metara zaštitne ograde, a izgrađeno je i novo dečje igralište površine 300 kvadrata sa toboganom, ljuljaškama, penjalicama i klackalicama. Radnici „Zelenila", koji su rekonstruisali ceo park, obnovili su i hidrantsku mrežu sa 16 hidranata, postavili 30 novih klupa i 17 đubrijera. Zasađeni su visoki i niski lišćari, 36 četinara, ruže, puzavice, perene i drugo bilje. Krajem novembra iste godine, radovi su završeni i park je, kako se to kaže, predat na upotrebu stanovnicima Voždovca.
Iako u ovim zimskim danima nema mnogo onih koji se zadržavaju u parku, sunčano vreme iskoristila je starija sugrađanka koja čuva trogodišnju Đurđu. Njih dve zatekli smo, gde drugde, nego na igralištu.
- Mnogo je lepo ovde, neverovatno kako to sada izgleda. Neko, doduše, ima zamerke na postavljeni pesak, jer misle da je prljavo, ali ima raznih ljudi, pa se više ničemu ne čudim. Doduše, starija deca znaju da budu nemirnija, pa odlome pokoju letvu na zamku, ali to se brzo zameni - reče gospođa Marija.
Dvadesetsedmogodišnja Milka sedela je na klupi u centru parka uživajući u današnjem suncu kada smo je pitali za utiske.
- Prolazila sam ranije ovuda, ali mi na pamet nije padalo da sednem, jer tada nije bilo čak ni ispravne klupe. Nisam očekivala da će se išta pozitivno desiti, ali evo, danas čekam drugaricu baš ovde - kaže Milka.
Najubedljiviji odgovor o stanju „pre i posle" dala nam je Ana, koja svog psa izvodi u park više puta dnevno.
- Izgledalo je užasno, pamtim ovaj park od svoje pete godine i uvek mi je bio pomalo stran, jer nije bilo stazica, osvetljenja, a noću je malo ko i smeo ovuda da prođe. Sada je potpuno drugačije, u svako doba ima dece i ljudi, a u letnjim mesecima park bude popunjen i tokom noći. Veoma mi se dopada, a uprkos tome što su dva stadiona blizu i što se tu često okupljaju i navijači, ništa nije polomljeno ili iščupano - rekla nam je ova dvadesetmogodišnjakinja.
I zaista, jeste tako. Sve đubrijere su na broju, na svakoj je uredno postavljena kesa, mlada stabla imaju svoje podupirače, sve klupe su na svom mestu i nijednoj ne fali letvica. Čisto je i uredno.
Odlazeći iz Voždovačkog parka, reporter Beoinfa prošao je i pored Karađorđevog i parka Milutina Milankovića. I oni odaju istu sliku uređenosti, uz tradicionalno veću posećenost Karađorđevog parka. Menjamo li odnos prema parkovima? Ako je odgovor potvrdan, Beograd će nam biti zahvalan.
