Izvor: Blic, 03.Avg.2009, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više kremacija jedno od rešenja
Mesta za sahranjivanje u Beogradu ima dovoljno na otvorenim grobljima: Lešće, Zbeg, Orlovača i Bežanija. Nadležni tvrde da će mesta biti tokom naredne tri godine, a planirana su i proširenja. Problem bi mogao da bude rešen i ako bi se građani umesto tradicionalnog sahranjivanja češće odlučivali za kremaciju.
Na šest zatvorenih gradskih grobalja, pokojnici se već godinama sahranjuju samo u porodične grobnice. Problem nedostatka mesta za sahranjivanje na centralnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gradskim grobljima prošle godine je delimično rešen proširenjem Novog bežanijskog groblja za oko 1.000 novih grobnih mesta. Međutim, da bi mesta bilo i narednih godina potrebno je bar još jedno novo groblje.
- Planirana je izgradnja još jednog groblja na Bežanijskoj kosi, groblja Jelezovac na Avalskom pravcu i izgradnja groblja Lešće 2. - kaže Dragan Baltovski, generalni direktor JKP "Pogrebne usluge”.
Osim toga, rešenje nedostatka mesta je i veći broj kremacija. Međutim, podaci govore, da se mali broj ljudi odlučuje za ovaj vid sahranjivanja. Od 12.500 sahrana koje godišnje obavi JKP "Pogrebne usluge” samo 2.500 su kremacije.
- Proteklih nekoliko godina kremiranje ima nepromenjen udeo u ukupnom broju sahrana i kreće se na nivou od 20 odsto godišnje - priča Baltovski.
Ako se zna da je za jedno grobno mesto potrebno četiri kvadrata, procenjuje se da bi Beograd za sahranu preminulih, kako običaji nalažu, u narednih deset godina morao da potroši najmanje 40 hektara građevinskog zemljišta, a za dve decenije čak ceo kvadratni kilometar. Zbog ovih podataka, Udruženje krematista „Oganj" ističe da bi iz ekonomskih, ekoloških ali i zdravstvenih razloga kremaciju valjalo prihvatiti kao najbolji način sahrane pokojnika.
- Preminuli nakon kremacije zauzima svega pola kvadratnog metra, što je osam puta jeftinije kad se zna da je cena zemljišta za klasične sahrane visoka s tendencijom stalnog rasta - kaže Maja Nikolić, sekretar Udruženja krematista „Oganj".
Ovo Udruženje iniciralo je izmene Zakona o sahranjivanju i grobljima zbog čega je ovih dana održano više sastanaka sa nadležnima iz republičke i gradske vlasti. Inicijalni predlog upućen je Skupštini i Vladi Republike Srbije, a pokrenuta je i inicijativa da Grad Beograd izmeni dopunu Odluke o uređenju i održavanju groblja i sahranjivanja.
- Ovo je drugi put da pokrećemo inicijativu. Na predlog iz 2003. godine nikad nije odgovoreno, osim što je Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, u zvaničnom pismu tada podržao inicijalni predlog Udruženja. Zakon o sahranjivanju i grobljima i pored niza ranijih izmena, koje su se odnosile uglavnom na visinu zaprećenih kazni za njegovo nepoštovanje, nije osavremenjen, niti je prilagođen propisima Evropske unije - kaže Nikolić.
Većina velikih evropskih gradova problem prostora za sahranjivanje rešava popularizacijom kremacije, kao i „višespratnim sahranjivanjem".
"Višespratno sahranjivanje”
U Grčkoj je tek prošle godine Vrhovni sud odobrio odluku Vlade o legalizaciji kremacije pokojnika. Kako se Grčka pravoslavna crkva protivi kremiranju, racionalnije korišćenje površina na grobljima postignuto je sahranjivanjem u porodičnim i grobnicama na sprat.
Neobično u Americi
Pogrebne kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država nude i neobične vidove pohranjivanja posmrtnih ostataka za koje kažu, da su jeftiniji od tradicionalnog sahranjivanja i čuvaju prirodu. Tako mešaju kremirane ostatke pokojnika u takozvane veštačke sprudove, koje postavljaju duž američke istočne obale. Zatim tu je i kompresovanje pepela pokojnika u dijamant, koji se onda ispaljuje u svemir ili polaganje kremiranih ostataka u biorazgradivu urnu.
