Izvor: Blic, 21.Feb.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki klubovi bezbedni za goste
Većina velikih beogradskih kafića može da se pohvali da ima ispravnu protivpožarnu zaštitu i da su gosti u njima bezbedni. Imaju i po nekoliko izlaza za evakuaciju, poseduju adekvatne aparate i hidrauličnu opremu, a njihovu ispravnost na svakih šest meseci proveravaju inspektori odeljenja pri MUP Srbije.
- Imamo svega dvadesetak ljudi, koji kontrolišu stanje na terenu. Oni obilaze ugostiteljske objekte najčešće pred novogodišnje praznike ili turističku sezonu, a naša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evidencija pokazuje da većina kafića zadovoljava osnovne uslove protivpožarne zaštite. U tom smislu, od ugostiteljskih objekata najbolje stoje hoteli, koji čak imaju posebne službe zadužene za potivpožarnu zaštitu - kaže za „Blic" Zoran Hadžić, načelnik Uprave za zaštitu i spasavanje od požara.
U klubu „Mašinac", u koji može da stane hiljadu ljudi, ima preko 30 aparata za gašenje požara. Obezbeđeni su izlazi za evakuaciju, a zaposleni u objektu imaju obavezu da pohađuju kurs protivpožarne zaštite. Slično je i u Klubu studenta tehnike, gde se provera aparata radi na najmanje na šest meseci. Imaju samo jedan izlaz za evakuaciju, ali je dovoljno širok da se ceo objekat brzo isprazni. I u klubu „Tramvaj", koji prima oko 150 ljudi, takođe, zadovoljavaju osnovne uslove protivpožarne zaštite.
- Pre mesec dana celokupno osoblje išlo je na obuku kod vatrogasaca. Moramo da pazimo na svaku sitnicu, jer nam inspekcija dolazi na svakih nekoliko meseci - priča Dejan, šanker u klubu „Bonafides".
Iskustva inspektora preventivne zaštite, ipak, pokazuju da nije retkost da u ugostiteljskim objektima zakažu pojedini uređaji u sistemu zaštite od požara. Najčešće se dešava da aparatima istekne rok trajanja ili da se ošteti hidraulično crevo. Takođe, nailaze i na zaposlene koji nisu prošli vatrogasnu obuku, iako je to zakonska obaveza koju na svake tri godine mora da sprovede poslodavac.
- Tada im naložimo mere da u određenom roku poprave postojeće stanje. Na primer, klub „Akademija" nije imao izlaz za evakuaciju i to je moralo da se menja. U slučaju da vlasnici lokala ne postupe po našim merama, šaljemo ih kod sudije za prekršaje. Ipak, to se gotovo nikad ne dešava - priča Hadžić.
Evidencija pokazuje da su najmanje sigurni splavovi na Adi Ciganliji, gde su vatrogasci i imali najviše intervencija i to, uglavnom, zbog loših instalacija i nemara zaposlenih.
- Svi objekti, da bi dobili upotrebnu dozvolu, moraju da imaju i projekat protivpožarne zaštite. Mi smo zaduženi da dajemo saglasnost, koja je neophodna da bi objekat dobio upotrebnu dozvolu i tu nema nikakvih kompromisa. Posebno obraćamo pažnju na instalacije i materijal od kojeg je objekat građen. Važno je da lokal, na primer, ne bude zidan od lako gorivih materijala - objašnjava načelnik Uprava za zaštitu od požara.
Ono što nije pod kontrolom ove i skoro svake druge inspekcije jesu kafići i klubovi po stanovima. Oni najčešće imaju dozvole za neke druge namene. Nemaju izlaze za slučaje evakuacije, a protivpožarna oprema je na savesti vlasnika ovakvih lokala.
Izlazi za evakuaciju
Po Zakonu o zaštiti od požara svaki ugostiteljski objekat mora da ima najmanje još jedan dodatni izlaz za evakuaciju, a njihov broj zavisi od kapaciteta kafića. Ukoliko u lokal može da stane više od 50, a manje od 300 osoba, moraju da budu obezbeđena još najmanje dva alternativna izlaza. Za više od 300, a manje od 600 osoba treba da postoje tri izlaza, a za više od 600, a manje od 2 000 osoba, treba da postoje četiri alternativna izlaza.
Manji kafići bez kontrole
Inspektori za preventivnu zaštitu dužni su da kontrolišu stanje u kafićima i klubovima većim od 150 kvadrata. Međutim, obaveza ove službe nije provera protivpožarne zaštite manjih ugostiteljskih objekata. To, takođe, nije u nadležnosti ni komunalne, ni turističke inspekcije. Veliki broj malih lokala po Beogradu nema ni protivpožarne aparate.
