Izvor: Politika, 03.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usporeno rešenje problema pasa lutalica
Gradske vlasti nemaju nameru da pse lutalice sklanjaju sa ulica. – Rešenje nije eutanazija, već odgovorno vlasništvo i sterilizacija
Rešenje problema koji grad i sugrađani imaju sa psima lutalicama jeste – odgovorno vlasništvo. Tačan broj napuštenih pasa koji slobodno šetaju ulicama nije poznat, ali se veruje da ih ima mnogo više od 4.500, što je poražavajući podatak s obzirom na to da se, u odnosu na 2007. godinu, lani gotovo ništa nije radilo na rešavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog problema.
Razlog za to su, kako kaže Vladimir Terzin, savetnik gradonačelnika za oblast veterine, politička dešavanja u minulom periodu.
– Prošle godine kastrirano je svega 2.500 pasa. Istina je da smo usporili sa primenom Strategije o dobrobiti životinja, ali samo zbog toga što su svi tada bili preokupirani odabirom gradskih vlasti. Za sprovođenje strategije bio je nadležan Sekretarijat za zaštitu životne sredine, a uskoro bi trebalo da se utanači da taj posao preuzme Sekretarijat za komunalne i stambene poslove. Akciju u vezi s rešavanjem ovog problema zakočila je administracija tako da ćemo, čim utanačimo nadležnosti, nastaviti da radimo – tvrdi Terzin i dodaje da se i Dragan Đilas, gradonačelnik, slaže sa odlukom da se životinje ne ubijaju već, poučeni iskustvima evropskih zemalja, da se sprovodi sterilizacija.
Nadležni nameravaju da od ove godine intenzivno krenu da sprovode „No kil” strategiju kojom se vlasnici pasa obavezuju da sterilišu i mikročipuju svoje ljubimce a nameravaju da sledeće godine uvedu porez na pse, što znači da će vlasnici kučića koji nisu sterilisani morati da plate porez.
Terzin ističe da je jedino rešenje to da napuštene pse sterilišu, vakcinišu, mikročipuju, kastriraju i vrate na ulice jer tada životinje više nisu agresivne i gube instinkt za stvaranje čopora.
– Podržavam i ideju da u krivična dela uđe i napuštanje pasa. Nameravamo da u akciju rešavanja problema pasa lutalica uključimo privatne veterinarske stanice i Fakultet veterinarske medicine, a neophodno je i da što pre završimo izgradnju azila za pse u Rakovici – kaže Terzin i ističe da će grad odbaciti 50 odsto tužbi koje su građani uputili zbog nasrtaja pasa lutalica. On je rekao i da će formirati komisiju koja će se ubuduće baviti tužbama kojima građani traže basnoslovne novčane iznose zbog nasrtaja pasa.
Milivoje Lazić, predsednik veterinarske stanice Beograd, ističe da oni za sada vode računa samo o najhitnijim slučajevima.
– Sa ulica sklanjamo samo one pse koji su veoma opasni. Zbog neobezbeđenih materijalnih sredstava, nismo u mogućnosti da obavljamo sterilizaciju. U raskoraku smo jer nas je preuzeo grad pa dok se ne skućimo i ne dobijemo potrebne uslove za rad, radimo smanjenim intenzitetom i samo na najhitnijim slučajevima – rekao je Lazić i nagovestio formiranje noćnih ekipa koje će patrolirati gradom.
I dok nadležni čekaju raspodelu poslova i novčanih sredstava kako bi se pozabavili napuštenim psima, sugrađani se žale i na sve veći broj mačaka nazivajući ih prenosiocima infekcija.
Đorđe Đokić, veterinar, potvrđuje da se mačke u sve većoj meri razmnožavaju prestonicom, ali da su u odnosu na pse manje problematične.
– Mačke lakše dolaze do hrane i ne predstavljaju opasnost jer se kriju u podrumima, a čak su i korisne, hrane se miševima. Opasnost od njih preti samo kada čuvaju mačiće pa tada prema radoznalim sugrađanima imaju agresivan nastup. Postoji mogućnost da mačke u napadu na sugrađane mogu da prenesu tetanus ili izazovu razne bakterijske infekcije. Opasnost od besnila ne postoji jer se ono ne pojavljuje u gradskim uslovima – tvrdi Đokić i preporučuje sterilizaciju mačaka.
LJ. Perović
[objavljeno: 03/02/2009]
