Izvor: Politika, 21.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici inspirisani "Petim parkom"
Učesnici jučerašnje tribine u Narodnom pozorištu istakli da će se boriti za Operu na Trgu Republike
Istaknuti umetnici Opere, Baleta i Drame, arhitekte, urbanisti i mnogi poslenici kulture zahtevaju da pod krovom novog centra vizuelnih umetnosti na Trgu Republike budu izgrađeni scena i gledalište za Operu, umesto na Ušću, kako to predlažu gradski čelnici. Višegodišnju borbu za izgradnju Opere u centru grada učesnici jučerašnje tribine u Narodnom pozorištu su poistovetili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa građanskim protestom u "Petom parku".
Na ovakav predlog ih je, kako su objasnili, podstakao intervju Gorice Mojović, pomoćnice gradonačelnika, (objavljen pre nekoliko meseci u "Politici") u kome je najavila da će se gradska galerija, odnosno centar vizuelnih umetnosti prostirati na 23.000 kvadrata. Ta grandiozna kvadratura, saglasni su učesnici tribine, pobija sve dosadašnje argumente gradskih čelnika da na Trgu Republike nema dovoljno prostora za opersku kuću.
Živan Saramandić, operski pevač, pita zašto pri odlučivanju nije organizovana javna rasprava, ili konsultovan budući korisnik, struka ili šira javnost.
– Opera nije gradska kuća, već nacionalna, pa stoga o njenoj sudbini treba da odlučuju republičke institucije. Punu podršku nam je pružio Boris Tadić, predsednik Republike. Primio nas je i Miloš Aligrudić, u ime premijera Vojislava Koštunice. Postavlja se niz pitanja: ko će da dovede svake večeri najmanje 1.000 ljudi u Operu na Ušću, ko će da pere prozore na toj grdosiji od 50.000 kvadrata i ko će da je opslužuje? U objektu od 23.000 kvadrata na Trgu Republike, pored galerije za koju je namenjeno 8.000 kvadrata i te kako ima mesta za Operu i Balet, što nadležni uporno odbijaju. Ovakvo vođenje poslova pokazuje bezobzir prema interesima i potrebama Narodnog pozorišta kao vrhunske ustanove kulture Srbije – istakao je Saramandić.
Siniša Kovačević, dramski pisac, pita odakle pravo gradskoj vladi da podiže republičku instituciju u vrbacima. On podseća da Narodno pozorište čine vrhunski krojači, koji su jedini u stanju da sašiju haljinu iz 18. veka, majstori, koji mogu bez problema da naprave fenomenalnu imitaciju nameštaja iz vremena Luja 14, a umetnici su samo vrh te piramide, pa pita: ko će da radi u toj novoj operi na Ušću?
– Ako hoćemo da uspemo u ovom naumu, jedini način je da se uhvatimo za ruke kada dođu bageri i branimo Trg Republike – kaže dramski pisac.
Ništa se, međutim, neće promeniti, smatra Dobrila Stojnić, član ansambla Narodnog pozorišta, dok se kulturna javnost Srbije ne podigne na noge. Do tada ih, kaže, niko ozbiljno neće shvatiti. Zato predlaže da umetnici održe koncert na Trgu Republike i upute apel svetskim operskim kućama za pomoć.
Arhitekte i urbanisti su se osvrnuli na konkurs za gradsku galeriju, raspisan pre nekoliko godina. Prema njihovom mišljenju, javno nadmetanje ideja nije moglo da bude sprovedeno bez regulacionog plana i urbanističkih uslova.
Branko Bojović, arhitekta, ukazuje da je za scenu i gledalište potrebno izgraditi nekoliko hiljada kvadrata, dok bi Opera koristila tehnički blok Narodnog pozorišta u kome su smešteni krojači, obućari, stolari i čitava administracija.
– Podsetiću da su ljudi iz Muzeja savremene umetnosti u vreme prošlogodišnjih poplava iznosili slike na drugi sprat. Zgrada Opere mora da ima veliko podzemlje, koje bi bilo izgrađeno na močvarnom zemljištu. Ideja o Operi na Ušću je lansirana pre tri godine, ali od tada nije urađena ni provera lokacija ni program. Suštinsko pitanje je: zašto mandatna gradska vlast određuje lokaciju za gradsku operu i zašto se Ministarstvo kulture ne umeša u svoj posao? – kaže Bojović.
Borbu umetnika arhitekta Mihailo Mitrović, kao i većina učesnika tribine, poistovećuje sa borbom stanovnika Zvezdare za očuvanje "Petog parka". Prema njegovom mišljenju, nije reč o čarki, već o ozbiljnoj borbi građana, odnosno umetnika za svoja prava i poštovanje časnog dijaloga.
– "Peti park" simboliše pokušaj da zaustavimo bezumne ljude koji ne razmišljaju o interesu svojih građana. Trebalo bi sve učiniti da se na Trgu Republike ne ponovi "Peti park". Ozbiljni gradoupravljači bi trebalo da uvaže glas građana i učine sve, jer se vlasti smenjuju, a građani ostaju –smatra Mitrović.
Urbanistički planovi nisu sveti. Oni su, prema rečima arhitekte Aleksandra Milenkovića, podložni promenama. Svuda u svetu, dodaje on, ako nešto hoćete da gradite morate prvo da pitate prvog komšiju. Ukoliko vaša zamišljena građevina njemu smeta, nećete dobiti građevinsku dozvolu.
Izgradnju Opere na Trgu Republike podržali su Radmila Bakočević, Vlada Veličković, Konstantin Kostjukov, Stojan Maksimović, Oliver Njego, Lidija Pilipenko, Miodrag Protić, Mira Stupica, Slobodan Turlakov, Marija Crnobori, Miloš Šobajić i mnoge druge javne ličnosti.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 21.04.2007.]
