Izvor: Politika, 21.Maj.2010, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukradene skulpture sa fontane „Buđenje”
Šest bronzanih golubova vredno oko pola miliona dinara. – Predmeti od bakra, mesinga i bronze sve učestalije na meti lopova
Sa fontane „Buđenje” na Kalemegdanu nestalo je šest bronzanih skulptura, a JP „Beogradska tvrđava” juče je podnela krivične prijave protiv NN počinilaca zbog krađe umetničkih dela vrednih oko 500.000 dinara. Iz „Beogradske tvrđave” apeluju na građane da svaki pokušaj prodaje skulptura prijave najbližoj stanici policije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Predmeti mogu dospeti u ruke kolekcionara i livaca i zato ih molimo da figure golubova vrate Beograđanima, ukoliko im dođu u posed – poručuje Marina Andrić iz JP „Beogradska tvrđava”.
Prema njenim rečima, skulpture su nestale prošlog vikenda u Noći muzeja i ovo preduzeće koje upravlja prostorom Beogradske tvrđave moralo je da ispoštuje sve zakonske procedure pre nego što o nemilom događaju obavesti javnost. Dodatni problem je, kaže Andrićeva, što od početka godine Kalemegdan i zidine tvrđave ne obezbeđuje dovoljno čuvara.
– „Beogradska tvrđava” plaća pet ljudi koji čuvaju rampe samo preko dana, kako automobili ne bi ulazili u park i tvrđavu. To je nedovoljno, a noću su nebezbedni i posetioci i spomenici i mobilijar. Štete su sve češće i veće. Kradu se kante i klupe, nekoliko reflektora je polomljeno i odneseno – objašnjava Andrićeva.
Vodoskok ispred Paviljona Cvijeta Zuzorić, rad vajara Dragomira Arambašića, postavljen 1936. i obnovljen 1980. godine, u poslednjoj deceniji dvaput je bio meta skrnavljenja.
– Pre šest godina na fontani nije bilo nijedne figure goluba, pa je skupština grada obezbedila kalupe i izliveno je svih šest. Dve godine kasnije ponovo su nestala dva i „Beogradska tvrđava” je finansirala obnovu i vratila bronzane ptice na fontanu – objašnjava Andrićeva.
Ovo nije jedini primer da lopovi odnose predmete i umetnine od bakra, mesinga i bronze. Poslednji takav slučaj policiji je prijavljen krajem aprila kada je nestala ploča kojom je bio označen ulaz u Manakovu kuću u Ulici Gavrila Principa. Mesec dana ranije iz Zmaj Jovine ulice ukraden je bronzani kip kapetana Miše Anastasijevića. Nekoliko dana potom iz devet zgrada u Gandijevoj nestali su bakarni namotaji sa motora koji pokreću liftove.
Skidanje oluka sa prestoničkih fasada svojevremeno je bila „specijalnost” lopova koje su sugrađani u žargonu zvali „bakarnom mafijom”. Pamte se velike pohare oluka 2008. godine sa Narodnog pozorišta i beogradske zadužbine Hilandara u Bulevaru vojvode Mišića.
Na udaru su i spomen-ploče, poput obeležja na spomeniku Nikoli Tesli, ispred zgrade tehničkih fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra, vrednog blizu 100.000 dinara, koje je ukradeno u maju iste godine. Svojevrsni kuriozitet desio se aprila 2009. kada su nepoznati počinioci na zgradu u Resavskoj, gde je živeo Petar Konjović, nevešto zalepili spomen-ploču od bronze i mesinga u čast poznatog kompozitora koju su sa istog mesta skinuli mesec dana ranije.
Da kradljivci ne štede ni večna počivališta, svedoči krađa od pre nekoliko godina, kada su sa Novog groblja nestala mesingana vešala na kojima su za vreme okupacije nacisti vešali rodoljube. Sa istog mesta „dignuta” je i skulptura Ota Loga nazvana „U jezgru dva”, dok su krađe sitnog inventara – slavina, kandila i svećnjaka – redovna pojava na svim grobljima.
Pamte se i krađe čitavih spomenika, poput biste Marijane Gregoran ispred Mesne zajednice „Filip Višnjić” na Karaburmi, ukradene pre dve godine, kao i svojevremeno odnošenje obeležja sa Terazija u čast pomenutih obešenih rodoljuba.
Procenjuje se da iza ovih dela stoje dobro organizovane grupe, privučene otkupnim cenama ovih metala. Prema nezvaničnim podacima, za kilogram bakra, u zavisnosti od kvaliteta, može se dobiti između 300 i 400 dinara, za kilogram mesinga od 200 do 250, a za aluminijum od 66 do 90 dinara.
D. M. – D. B.
[objavljeno: 21/05/2010]
