Izvor: Blic, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremni su za nove izazove
Pomalo tužni što se završava najbezbrižniji period života, najbolji maturanti Treće beogradske gimnazije kažu da im je školovanje bio opušteno i da su za to zaslužni profesori. Svi do jednog slažu se da je bilo teže upisati se nego završiti ovu prestižnu školu. Sebi su već zacrtali nove ciljeve, ali će se prvo dobro odmoriti i opustiti na najdužem letnjem raspustu.
ZORICA RADIĆ (IV 6)
Na prvi pogled stidljiva i nenametljiva, ova devojka je oduvek znala šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << želi. Iako spada među najbolje učenike, kaže da bi bilo mnogo lakše kada bi profesori redovnije ispitivali, jer je teško dati maksimum kada se kontrolni zadaci „sabiju" u jednu nedelju. Ipak, zahvaljujući redovnom učenju i dobrom koncentracijom na časovima imala je vremena i za ritmičku gimnastiku.
- Želim da upišem Medicinski fakultet. Volim biologiju i dugo sam želela to da upišem, ali vremenom sam shvatila da mi medicina pruža više mogućnosti.
VERICA BOŽANIĆ (IV 2)
Treću beogradsku gimnaziju preporučuje svima pre svega zbog odličnog druženja i opuštene atmosfere, ali i zbog profesora koji umeju da prenesu znanje na učenike. Njihov najveći kvalitet je, kaže Verica, sposobnost da đake zainteresuju za svoj predmet. Ona tvrdi da uz malo truda može mnogo da se postigne.
- Želim da upišem Ekonomski fakultet. Učiću matematiku koju volim, perspektivan je, a sebe u budućnosti vidim kao finansijskog stručnjaka. Volela bi da postdiplomske studije završim u inostranstvu i da se nakon njih vratim u Beograd.
TIJANA RADMANOVIĆ (IV 2)
Jedini fakultet koji želi da upiše je Fakultet organizacionih nauka i to odsek za informacione sisteme. Cilj joj je da postane poznati programer. Smatra da čovek može sve da ostvari, ako dovoljno veruje u sebe i ima podršku bližnjih.
- Profesori su bili veoma korektni i zato sam mnogo toga naučila od njih. Pri tome, nisam se „pretovarala" i zamarala nepotrebnim informacijama. Želim da ostanem u Beogradu jer sam do sada dosta putovala, videla dosta toga i uopšte nisam fascinirana životom u inostranstvu. Uz malo više truda, i ovde može da se uspe i normalno živi.
TIJANA MILOŠEVIĆ (IV 8)
Ova maturantkinja sebe opisuje kao upornu i uspešnu i preosetljivu. Srednjoškolski dani su joj brzo prošli, a pamtiće ih kao najlepši period života. Slaže se da je Treću gimnaziju teže upisati nego završiti, jer su profesori izuzetno korektni. Oni su joj, kaže Tijana, mnogo pomogli da sazri.
- Mnogo sam razmišljala i nije mi bilo ni malo lako da odlučim šta ću dalje. Razgovarala sam sa roditeljima i prijateljima, raspitivala se i rešila da upišem Tehnološki fakultet. Čini mi se da ću tamo steći dobro obrazovanje, diplomu koja se priznaje u svetu i omogućava nalaženje dobrog posla.
TIJANA ANTIĆ (IV 8)
Ne voli da pravi dugoročne planove, jer shvata da se s godinama menjaju i njene želje, ali i okolnosti. Trenutno joj je jedina ambicija da upiše Ekonomski fakultet i da ga završi u roku.
- U početku je bilo teško, ali sam se polako navikavala pa je posle sve išlo lakše. Sada mi se čini da je sve proteklo bez ikakvih problema jer ne pamtim teškoće već samo lepe stvari i događaje. Ipak, da me je neko u drugoj godini pitao kako se osećam, moj odgovor bi verovatno bio sasvim drugačiji. Izvesno je samo da nisam morala da se odričem bitnih stvari kao što je druženje i da sam u školi uživala.
MILICA ĐURIĆ (IV 8)
Uz preporuke profesora i odlične rezultate postignute na prijemnom koji je iz engleskog, matematike i hemije polagala u Mađarskoj, Milica će školovanje nastaviti Sjedinjenim Američkim Državama kao njihov stipendista. Nije još odlučila šta će tačno studirati, ali trenutno je to ne opterećuje. Sada želi da provede nezaboravno leto.
- Nije bilo teško. Jedini problem je što svaki profesor svoj predmet tretira kao da je jedini, pa je ponekad bilo malo naporno. Od profesora sam očekivala malo više razumevanja i želje da nam prenesu ono najbitnije.
MARIJA ANTONIĆ (IV 8)
Oduvek je znala da nema sklonosti ka medicini i sličnim naukama, tako da se opredelila za Fakultet organizacionih nauka. Na donošenje odluke uticalo je i to što su računari nezaobilazni, a kompjuterski stručnjaci sve cenjeniji.
- Drago mi je što se situacija u Srbiji sve više popravlja i da se smanjuje broj nezaposlenih. Primetila sam da malo mojih vršnjaka želi da ode iz zemlje, što nije bio slučaj sa ranijim generacijama. U gimnaziji mi nije bilo teško, možda malo na početku dok se nisam navikla na nov način rada. Posle je sve išlo daleko lakše, prvenstveno zahvaljujući dobroj organizaciji.
KSENIJA DAMJANOVIĆ (IV 8)
Ksenija se nada da će petice ubuduće zameniti desetkama i da će na Pravnom fakultetu biti jednako uspešna kao i do sada. Nada se da će jednog dana raditi kao pravnik u nekoj internacionalnoj kompaniji, jer želi da se oproba u društvu najboljih.
- Zahvaljujući zahtevnim, ali pravednim profesorima u Gimnaziji sam stekla odlične radne navike, pa očekujem da mi na fakultetu neće biti teško. Sada se svuda radi po bolonjskoj konvenciji, što zahteva kontinuirani rad, a meni to odgovara. Nikada nisam učila „kampanjski" jer to, dugoročno gledano, ne daje dobre rezultate ni primenjivo znanje.
IVAN ZARIĆ (IV 8)
Prve srednjoškolske dane pamti po velikom trudu i radu koji je uložio da bi se što bolje prilagodio novom okruženju. Kada je „ukapirao" koliko koji profesor traži, našao je vreme i za časove francuskog jezika, treninge kik-boksa i izlaske sa društvom. Ivan ističe da je najbitnije prilagoditi se sredini i naučiti kako da što bolje i što lakše odgovoriš zahtevima koji se nađu pred tobom.
- Planiram da upišem Ekonomski fakultet, jer nisam potpuno siguran šta bih dalje, a ovde se tek na drugoj godini odlučujem za konkretan smer. Problem je što me sve zanima, a opet ništa posebno.
ALEKSANDAR TATALOVIĆ (IV 8)
Aleksandar želi da upiše Elektrotehnički fakultet jer ga je tehnika uvek zanimala, a nikada nije imao problema sa matematikom i fizikom. Pored toga, on smatra da je stručnjacima za kompjutere zagarantovana perspektiva.
- Nije bilo teško. Zapravo, siguran sam da je teže upisati Treću beogradsku gimnaziju nego završiti je. Možda i grešim, ali to je moj utisak. Nadam se da ću u Beogradu naći neki dobar posao i otati u zemlji. Čini mi se da se mladi i obrazovani ljudi sve više cene i kod nas i da ne moraju da traže sreću i šansu za usavršavanjem po svetu.
Sutra predstavljamo najbolje maturante Šeste beogradske gimnazije
