Izvor: Press, 09.Jan.2011, 04:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalci za ljudsku ćud
Komunalni policajci veruju u ono što rade, pa ne čudi što ih predvodi čovek koji je radio u jedinicama vojske i nekoliko bezbednosnih službi. Jesu policajci, ali svoju klijentelu ne pendreče, već se drže one da „lepa reč i gvozdena vrata otvara"
Od stotinak, koliko ih je zasad na ulicama prestonice, većina ih je visokoobrazovanih, uključujući i jednog apsolventa Bogoslovije, među sijaset magistara, mastera i ostalih akademskih titula, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << koje im baš i ne idu uz posao kojim se bave.
Kriminal protiv kojeg se bore neretko je teži i ukorenjeniji od onog klasičnog, manje ili više organizovanog, i zove se - ćud! Ljudska, naravno, i nema te Drine koja je krivlja od ove koju su namerili da isprave komunalni policajci.
Gosti smo Srđana Ilića, glavnog operativca „dobrih vila" beogradskih ulica, čoveka koji se kalio u specijalnim jedinicama vojske i nekoliko bivših saveznih bezbednosnih službi. Kadar za mnogo ozbiljnije zadatke, čini se.
Badnjak nije konfiskovan
- Komunalni red je sasvim ozbiljan zadatak, verujte! Ništa manje izazovan od ostalih sa kojima sam se suočavao na prethodnim poslovima - uverava nas, bistreći statistiku minula dva meseca, koliko postoje kao služba, i koliko su na ulicama.
Badnji je dan, pa kako priliči tu je i badnjak...
- I nije konfiskovan, odnosno, otet od prodavaca, već kupljen - veli sa smeškom, a propo nekih čaršijskih naklapanja koja su, razume se, već zaživela.
- Naglašavam zbog situacije, kada smo od svojih sredstava kupili i darovali jednom od beogradskih svratišta nešto voća i još nekih životnih potrepština, a dušebrižnici se odmah našli da prokomentarišu kako to, zapravo, velikodušno delimo zaplenjenu robu. Ne može se svetu udovoljiti, pa to vam je - nakon male digresije vraćamo se dvomesečnom učinku, koji slovom i brojem iznosi nešto više od četiri i po hiljade dobijenih prijava, i više od 50 odsto rešenih, u najkraćem mogućem roku.
No, nismo u ovo pretpraznično jutro zapucali tek da budemo nemi svedoci hvalospeva (mada nije da ga ne zaslužuju), već nam je namera da otkrijemo nešto pikanterija iz svakodnevnog repertoara dežurne službe Komunalne policije.
Rečju, interesuje nas šta to sve nezadovoljni Beograđani prijavljuju, i kakvih se „bisera" naslušaju ovdašnji operateri?
Svekrva nije obaveštena
- To vam, na vašu žalost, nećemo otkriti, jer ne želimo da ljudi izgube poverenje u nas! Problemi na koje se žali za njih su najteži, i trudimo se da ispoštujemo svaki, makar zvučali i najbanalnije - nepopustljiv je Ilić, istresajući iz rukava tek podatak o prvoj prijavi „obespravljenog" nepušača, koji nije baš sasvim razumeo koje su ingerencije Komunalne policije i dokle seže ruka famoznog Zakona o zaštiti nepušača.
- Prvu prijavu podnela je snaja protiv svekra koji je u porodičnoj kući u kojoj žive u zajednici pušio, a njoj je dim ulazio ispod vrata sobe, i smetao joj... Objasnili smo joj da tu nema posla za nas, jer Zakon dozvoljava čoveku da puši u svojoj kući, tako da... - e, kad smo se već dotakli ove, za Srblje, bolne teme, saznajemo i da je ispisana prva kazna za bacanje opušaka na ulicu.
- Zapravo, reč je o istresanju cele pepeljare! Gospodin je bez pardona, usred vožnje, istresao čitavu pikslu kroz prozor automobila kao da je to sasvim normalna stvar. Na njegovu nesreću iza njega se nalazila naša patrola, koja mu je preprečila put i kaznila ga. Još smo tolerantni prema onima kojima se omakne da bace pikavac, ili pljunu nasred ulice, jer smatramo da ima većih problema koje prvo moramo da rešimo, ali doći će i ti „sitniji" na red. Naravno, to ne znači da ljudi ne treba da vode računa, jer, eto, kaznili smo i čoveka koji je vodio psa bez povoca, što možda nije najveći prekršaj, ali je prekršaj - ipak, prema rečima našeg sagovornika, glavna bitka za lepši, kulturniji i sređeniji grad vodiće se, odnosno, već se vodi između njih i nelegalnih uličnih prodavaca, prosjaka, i dok su još aktuelni praznici, svakojakih muljatora petardi i sličnih idiotarija.
- Imamo mnogo veća ovlašćenja od inspekcija i obilato ćemo ih koristiti da od Beograda napravimo lepše mesto za život. Građani polako prepoznaju našu misiju, odnosno zajednički cilj, to da se borimo za boljitak našeg grada, tako da stičemo sve veći autoritet, poštovanje, a bogme i strahopoštovanje onih koji su nam na listi „neprijatelja" - napominje naš domaćin, uporno odbijajući da nam otkrije da li se za ova dva meseca probudila u narodu poslovična ljubav prema obaveštajnom radu, da ne kažemo - prijavljivanju komšija zbog svega i svačega.
.jpg)
