Izvor: Blic, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savske obale zaslužuju bolje
Na Savskom amfiteatru, najskupljem „parčetu" zemlje u Beogradu, koje prema nekim procenama vredi pet milijardi evra, sada pasu koze, a ljudi između zapuštenih železničkih šina skupljaju stogove sena. Njime su se ozbiljni urbanisti bavili decenijama, a 1995. godine, kao neozbiljan projekat „Europolis", poslužio je i u predizbornoj kampanji SPS. Ideja o uređenju Savskog amfiteatra ponovo je aktuelizovana.
Deo savskog priobalja, koji danas nazivamo Savski amfiteatar nastao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je intenzivnim nasipanjem močvara uz reku. Zahvaljujući tome, sredinom 19. veka u Beogradu je dobijen prostor u obliku amfiteatra, dok je pri njegovom dnu 1884. godine izgrađena Glavna železnicka stanica. Samo nekoliko godina posle otvaranja ove robno-tehničko-putničke stanice ukazano je na svu nepraktičnost i neracionalnost postojanja takvih sadržaja u centru grada i predloženo je izmeštanje. O izmeštanju Železnice, kao preduslova da se Savski amfiteatar uredi, diskutuje se tako već čitav vek. Železnica danas polako pokazuje volju da se odseli negde drugde.
Rečni autobus
Željko Majer, kapetan rečne plovidbe osmislio je projekat o vodenom saobraćaju, koji bi bio realizovan rečnim autobusima nazvanima „kaverkraft".
- U Beograd dnevno stigne oko 250.000 ljudi iz unutrašnjosti, koji dodatno opterećuju mostove i drumski saobraćaj. Ideja je da se rečnim autobusima prevoze kroz Beograd i do drugih gradova u Srbiji, a vremenski bi mogli da stignu kao i autobusom. Moja ideja bi se savršeno uklopila u projekat „Varoš na vodi" - rekao je Majer.
- Na svakom sastanku sa Železnicom dotaknemo se i Savskog amfiteatra. Železnica je poslednjih godinu i po dana veoma kooperativna i stekao sam utisak da ona želi da oslobodi Savski amfiteatrar, ali to neće moći dok se ne izgrade „Prokop" i nova železnička stanica u Novom Beogradu. Takođe, neka njihova važna tehnička postrojenja, koja se sad nalaze u Savskom amfiteatru, treba da budu izmeštena u Makiš i Zemun polje. Na tome zajedno rade Grad i Republika - rekao je za „Blic" glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Projekti ostali na papiru
Prostorom Savskog amfiteatra prvi su se, sredinom osamdesetih godina, ozbiljno bavile arhitekte Miloš Perić i Branislav Stojanović. Oni su napravili iscrpno istraživanje o Novom Beogradu, kako ga od spavaonice pretvoriti u nešto drugo, oplemeniti, a u sklopu toga prvi su dali drugačije viđenje Savskog amfiteatra od postojećeg.
Pre toga, sedamdesetih godina bio je raspisan međunarodni konkurs za Novi Beograd, na kom su pobedili Česi, i koji je takođe Savski amfiteatar video kao mesto na kom Beograd treba da se spusti na reku. Kasnije, početkom devedesetih godina, Srpska akademija nauka i umetnosti, raspisala je interni konkurs o Savskom amfiteatru iz raznih uglova.
- Sedam timova je radilo, tražilo se viđenje Savskog amfiteatra iz ekološkog, turističkog i drugih uglova. Tim u kom sam bio radio je na varijanti izgrađenog centra grada - kaže Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda.
„Varoš na vodi"
Taj projekat „Varoš na vodi" predstavljen juče na tribini u Privrednoj komori Srbije.
On predviđa da se leva i desna obala Save, koja je davno bila izbrazdana kanalima, na neki način vrati u to stanje, samo sad uređeno i pristupačno stanovnicima prestonice.
Prostor od 140 hektara bio bi, prema tom projektu starom 17 godina, budući centar grada sa novim ulicama, trgovima, kejovima, javnim građevinama, poslovnim i stambenim zgradama.
- Taj je projekat odličan i on će sigurno da posluži za izradu studije o Savskom amfiteatru koja se radi u Urbanističkom zavodu - rekao je za „Blic" glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Jedini čisto politički projekat, rađen za potrebu predizborne kampanje SPS, bio je čuveni „Europolis" iz 1995. godine.
Urbanisti kažu da u njemu nije bilo nikakvog ozbiljnog istraživanja već je predstavljao neveštu kompilaciju postojećih ideja.
Gradu ne treba „sirotinjska varijanta"
- Na neki način, dobro je što Savski amfiteatar, najdragocenije gradsko područje, do sada nije izgrađen. Na njegovom uređenju treba raditi ozbiljno i temeljno, bez velike žurbe. Moje je mišljenje da taj prostor Grad treba da uređuje kad bude imao dovoljno ekonomske snage, a ne iz „sirotinjske" perspektive - kaže Đorđe Bobić, dodajući da to ne znači da Grad neće raditi planove i raspisivati konkurse. Naprotiv. Prvi međunarodni konkurs za taj deo grada, kaže Bobić, biće raspisan sledećeg proleća.
